U društvu u kojem su femicid i porodično nasilje postali sve češće teme crne hronike, način na koji mediji izveštavaju o tim tragedijama ima ogroman uticaj - ne samo na percepciju javnosti, već i na položaj žrtava.
Upravo tim pitanjima bavi se prva regionalna analiza medijskog izveštavanja o zloupotrebi vatrenog oružja u kontekstu rodno zasnovanog nasilja nad ženama, koju je SEESAC predstavio danas u UN House u Beogradu.
Analiza je nastala u saradnji sa grupom "Novinarke protiv nasilja prema ženama" i otkriva ključne obrasce i dileme sa kojima se novinari suočavaju kada pokušavaju da pišu o ovim osetljivim temama - etično, profesionalno i odgovorno.
Analiza ukazuje na obrasce izveštavanja koji često dodatno viktimizuju žene, banalizuju nasilje i zanemaruju njegov širi društveni kontekst.
Na ovu temu govorile su Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Bojana Balon, šefica kancelarije SEESAC, Sanja Pavlović, autorka analize i članica grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama i Iva Savić, urednica analize i analitičarka na projektu SEESAC.
Šta je pokazala analiza?
Analizu je sproveo tim od 17 novinarki iz pet zemalja regiona, koji je ispitao skoro 1.500 medijskih izveštaja koristeći više od 25 kriterijuma.
Prema podacima SEESAC-a, u poslednjih šest godina gotovo 800 ljudi je izgubilo život, a više od 2.100 je ranjeno u incidentima sa vatrenim oružjem na Zapadnom Balkanu.
Posebno zabrinjava što je među ubijenim ženama njih 107 stradalo u kontekstu porodičnog nasilja, u kojem prisustvo vatrenog oružja drastično povećava rizik od smrtnog ishoda.
Rast broja ovakvih incidenata je takođe alarmantan, dok je broj slučajeva porodičnog nasilja u kojima je korišćeno vatreno oružje porastao za 81 odsto od 2019. godine.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji navela je da ova analiza skreće pažnju na dva izuzetno važna pitanja:
"Poguban uticaj vatrenog oružja u rodno zasnovanom nasilju i ulogu medija u oblikovanju javnog mnjenja o ovoj pojavi. Mediji često umanjuju težinu nasilja, dovode u pitanje
kredibilitet žrtve, ili prikazuju postupke počinioca kao opravdane. Taj narativ mora da se promeni", ukazala je Halačeva.
Ipak, kako navodi Bojana Balon, šefica SEESAC-a, ozbiljnost ovog problema i dalje je potcenjena u javnom diskursu.
Urednica analize Iva Savić navodi da rezultati ukazuju na niz sistemskih problema, od senzacionalističkog pristupa do zanemarivanja konteksta i relevantnih sagovornika.
Autorka analize, Sanja Pavlović, govorećim o rezultatima kaže da više od 90% medijskih sadržaja tretira nasilje kao izolovane slučajeve, bez dublje analize uzroka, dinamike ili posledica.
"Još je zabrinjavajuće da svaki peti tekst prebacuje odgovornost sa počinioca na žrtvu, dok svaki treći pronalazi neku vrstu opravdanja za nasilje, pozivajući se na ljubomoru, alkohol ili druge sporedne okolnosti. Manje od 10 odsto medijskih članaka pruža bilo kakav edukativni sadržaj i dodatno postoje zabrinjavajući obrasce u medijskim narativima kao što su prebacivanje krivice na sa počinioca na žrtvu, što je prisutno u svakom petom članku u regionu", ukazuje autorka analize.
Na konferenciji je istaknuto da posebna pažnja mora biti usmerena na smanjenje senzacionalizma prilikom izveštavanja o nasilju, kao i da mediji moraju da se bave preventivom dok sada češće izveštavaju o posledicama, odnosno tek kada se nasilje dogodi.
Iznošenje irelevantnih podataka, kao što su načini izvršenja nasilja takođe je viđeno kao veliki problem koji dodatno doprinosi prenošenju fokusa sa važnog na nevažno, dok još više traumatizuje žrtve.
Fotografije nasilja koje se plasiraju, takođe su veliki problem u izveštavanju medija o nasilju i tome se mora stati na put, još jedan je od zaključaka analize.
Preporuke
Pored identifikacije problema, analiza donosi konkretne preporuke za unapređenje medijske prakse - među njima su obavezne edukacije unutar redakcija, obezbeđivanje šireg konteksta u izveštavanju, kao i konsultovanje stručnjaka iz nadležnih institucija i organizacija civilnog društva.
"Među predloženim rešenjima su obuke unutar medijskih kuća, isticanje konteksta u kojem se ova vrsta nasilja javlja, kao i oslanjanje na širi krug sagovornika, uz poseban akcenat na eksperte iz nadležnih institucija i civilnog društva", zaključila je Savić
O SEESAC-u
Od 2002. godine, SEESAC pruža podršku regionu u borbi protiv nedozvoljenog držanja, zloupotrebe i prometa malokalibarskog i lakog oružja za bezbedniji region.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji za EUpravo zato kratko je sumirala važnost današnje teme.
"Evropska unija zaista podržava profesionalno i na dokazima zasnovano novinarstvo u celom regionu Zapadnog Balkana. To je posebno važno kada izveštavamo o uznemirujuće velikom broju slučajeva rodno zasnovanog nasilja. Ono što smo danas saznali jeste da se u mnogim od tih slučajeva koristi malo vatreno oružje. Zato i nastavljamo našu dugogodišnju podršku SEESAC-u. Zaista smo posvećeni sprečavanju zloupotrebe vatrenog oružja i spašavanju života, bilo da je reč o pomoći u prikupljanju više od 100.000 komada oružja", navela je Halačeva.
Analiza je objavljena uz finansijsku podršku Evropske unije u sklopu projekta "Podrška unapređenju borbe protiv nedozvoljenog posedovanja, zloupotrebe i trgovine malokalibarskog i lakog oružja na Zapadnom Balkanu".
(M.A./EUpravo zato)
