Izvršni direktor EIT Health-a, Jean-Marc Bourez, smatra da kao kritični element snažne Evropske zdravstvene unije, Evropski prostor zdravstvenih podataka (EHDS) ima za cilj da evropskim građanima pruži potpunu kontrolu i pristup sopstvenim zdravstvenim podacima, što će podržati efikasnije pružanje zdravstvene zaštite i otvoriti skupove podataka za istraživanja i upotrebe u javnom zdravstvu.
Ovaj ambiciozni zakon će ispuniti svoje transformativne ciljeve samo kroz efikasnu implementaciju koja će uključiti različite zainteresovane strane u razmeni i potpunoj saradnji.
„Zdravstveni podaci će pratiti ljude"
Zajednički evropski zdravstveni podaci značajno će uticati na pacijente tako što će građanima omogućiti pristup i kontrolu nad njihovim zdravstvenim podacima dok putuju, žive ili rade širom EU, osiguravajući da „zdravstveni podaci prate ljude".
Očekuje se da će kao rezultat ovakvog sistema biti bolja i preciznija dijagnoza i lečenje pacijenata, informaciona politika i regulatorni procesi.
EHDS takođe otvara vrata za veliki prostor medicinskog i tehnološkog napretka kao što je, recimo, personalizovanija medicina.
Lakši pristup holističkim zdravstvenim podacima optimizovaće donošenje odluka u javnom zdravstvu i ubrzati inovacije u zdravstvenoj zaštiti.
Pandemija COVID-19 istakla je mnoge mane i ranjivosti sistema kao što je kritična potreba za tačnim, dostupnim zdravstvenim podacima za potrebe donošenja odluka, a poznato je da podaci mogu spasiti živote.
Potencijalne prednosti EHDS-a, kako za direktne rezultate pacijenata, tako i za istraživački i inovacijski prostor, su očigledne i velike.
EIT Health Think Tank je objavio izveštaj „Implementacija Evropskog prostora zdravstvenih podataka širom Evrope" u kojem se identifikuju glavna pitanja, dok se unutar ovih tema u velikoj meri prožimaju dva upečatljiva faktora.
„Zdravstveni podaci ostaju različiti, nepovezani i na kraju neoperativni"
Različite prakse prikupljanja zdravstvenih podataka širom EU dovode do znatnih razlika u različitim skupovima podataka.
Skoro polovina od 27 država članica predložila je centralizovanije nacionalne sisteme zdravstvenih podataka, ali ne postoji sistematska veza između njih na evropskom nivou.
Zdravstveni podaci ostaju različiti, nepovezani i na kraju neoperabilni, što je suprotno od cilja EHDS-a.
Zato je neophodan okvir implementacije definisan na evropskom nivou kako bi sve države članice bile na odgovarajući način integrisane i usklađene.
Digitalizacija nacionalnih zdravstvenih sistema značajno varira, rizikujući pristrasnost i isključenje određenih populacija iz EHDS skupova podataka. Da bi se omogućilo da EHDS efikasno funkcioniše, potrebna je interoperabilnost, koja zahteva modernizovanu infrastrukturu podataka i poboljšanu povezanost između zdravstvenih institucija i tela za pristup podacima.
Potrebni su zajednički standardi, kao i jedinstven način prikupljanja podataka za poboljšanje sistema.
Harmonizovana implementacija širom EU biće od vitalnog značaja da bi se izbegla sve veća složenost za istraživačke i ekonomske aktere i potencijalno gušenje inovacija.
Izgradnja sistema će zahtevati sinergiju i saradnju
Drugi faktor, efikasna saradnja, takođe je od vitalnog značaja.
U okviru nalaza istraživanja, zainteresovanim stranama je bilo jasno da žele da budu uključeni i angažovani u procesu implementacije.
Saradnja bi trebalo da se proširi na podizanje svesti o EHDS-u među svim relevantnim grupama zainteresovanih strana, uključujući pacijente i građane, kao i na prepoznavanje potrebe za kontinuiranom edukacijom koja će podatke staviti u prvi plan pružanja zdravstvene zaštite.
Saradnja unutar sektora je ključna za optimizaciju korišćenja podataka. Moramo da se oslanjamo na iskustvo medicinskih oblasti sa jakom pismenošću podataka, kao što su epidemiologija, genetika i medicinsko snimanje, gde se veliki skupovi podataka redovno koriste u svrhe donošenja odluka, kako bi se postigli najbolji rezultati u brizi o pacijentima i razvoju politike.
Izgradnja EHDS-a će zahtevati sinergiju i saradnju u svim ključnim inicijativama EU, uključujući zajedničke akcije TEHDAS 2 i Kst-EHR za razvoj harmonizovanog sistema.
Obim ovog zakonodavstva je ogroman i menja sektore, zahteva finansiranje od EU, država članica i privatnog i javnog sektora.
Manje države će zavisiti od sufinansiranja EU da bi podelile finansijski teret.
Da bismo upravljali troškovima, moramo iskoristiti lekcije naučene iz prethodnog zakonodavstva EU i raditi zajedno sa nacionalnim vladama kako bi ovo zakonodavstvo zaista predstavljalo transformaciju koju će građani Evrope videti i osetiti.
Samo usklađena i koordinirana primena nove uredbe će iskoristiti puni potencijal zdravstvenih podataka za inovacije u Evropi, zaključuje Bourez.
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)
