Kuda ide zdravstvo u EU nakon junskih izbora? Sektor vidi novu priliku za jačanje zdravstvene zaštite

U kontekstu predstojećih evropskih izbora, otvara se pitanje i u sektoru zdravstva - da li bi EU mogla učiniti više za zdravstvenu zaštitu širom EU 27 u narednom zakonodavnom ciklusu?

Stalno usko grlo politike

Stalno usko grlo politike je to što zdravstvena zaštita ostaje u nadležnosti država članica. Univerzalni pristup kvalitetnoj i pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti se naširoko smatra osnovnim pragom za negu, ali je organizovan i finansiran na različite načine u 27 država članica.

Prema Eurostatu, Nemačka i Francuska troše najviše na zdravstvenu zaštitu u odnosu na BDP, dok su Rumunija i baltičke zemlje članice imale najveći porast izdataka za zdravstvenu zaštitu po stanovniku između 2012. i 2020. godine.

Ali od kada je pandemija Covid-19 testirala zdravstvene sisteme na otpornost, sve je slaganje kreatora politika da se politike i zakonodavstvo koriste kako bi se pomoglo državama članicama da unaprede i poboljšaju lance snabdevanja i pristup lekovima.

Predsednica Evropske komisije Ursula Von der Lajen rekla je 2020. da će EU „izgraditi temelje jače Evropske zdravstvene unije u kojoj 27 zemalja zajedno radi na otkrivanju, pripremi i kolektivnom odgovoru".

Ipak, taj zamah je usporen kako se EU suočava sa geopolitičkim i ekonomskim posledicama rata u Ukrajini i krize na Bliskom istoku.

Veza, saradnja, razgovor

Na nedavnoj debati Astra Zeneke u saradnji sa Euractivom, u Evropskom parlamentu u Briselu, evroposlanica Margarita de la Piza Karion navela je

„Zdravlje je naša odgovornost. Kao Evropska unija, možemo pomoći u stvaranju okruženja u kojem zdravstveni standardi postaju najbolji na svetu kroz povezivanje, saradnju i razgovor."

Taj pristup je podržala Magda Chlebus, izvršna direktorka za naučnu politiku i regulatorne poslove, EFPIA. Ona je rekla da je  bilo mnogo razgovora sa kreatorima politike od Evropske komisije i Evropskog parlamenta do Evropskog saveta u ovom mandatu.

"Čulo se mnogo toga što smo mi [EFPIA] govorili. Stvar je u tome da se napravi nešto čime se postižu svi ciljevi. Imala sam utisak da je to ili pristup ili inovacija novim zdravstvenim rešenjima", ukazala je ona.

Farmaceutski lobi je bio veoma kritičan prema predstojećem farmaceutskom paketu EU. EFPIA veruje da bi zakonodavstvo stvoreno da podstakne industriju i podstakne inovacije u celom lancu vrednosti, moglo imati negativan uticaj. Smanjenje istraživanja i razvoja po ceni od 2 milijarde evra godišnje.

Zabrinutost sektora

EFPIA nije sama. Industrija je takođe izrazila zabrinutost zbog sposobnosti isporuke farmaceutskog paketa. Stefan Vokstrom, govoreći nakon što je Evropski parlament usvojio svoj stav o zakonu, rekao je da dok se Parlament zalaže za obećavajuće reforme u predlozima Komisije, za žaljenje je videti podršku za smanjenje osnovne regulatorne zaštite podataka za inovativne lekove i tržišta zaštite za razvoj lekova.

On je dodao: „Države članice EU suočene su sa generacijskom mogućnošću da poboljšaju živote pacijenata u Evropi, obezbeđujući konkurentnost i privlačnost regiona za ulaganja u istraživanje i razvoj. Od ključnog je značaja da zakonodavci pažljivo procene potencijalni uticaj ovih revizija i krenu dalje sa oblikovanjem zakona koji podržavaju medicinska istraživanja i brži pristup inovativnim terapijama za pacijente".

Pristup zasnovan na rešenjima

Od pandemije Covid-19, političari su pokušali da zauzmu pristup zasnovan na rešenjima u borbi protiv zdravstvenih nejednakosti.

Osim sporne revizije opšteg farmaceutskog zakonodavstva, poslednji evropski mandat je iznedrio druge zakonske predloge kao što su Evropski prostor zdravstvenih podataka i nezakonodavne inicijative kao što su „Zajedno zdravije", inicijativa za nezarazne bolesti i Evropski plan za borbu protiv raka .

Ričard Prajs, šef politike u Evropskoj organizaciji za borbu protiv raka, pohvalio je obnovljenu posvećenost prevenciji, lečenju i nezi obolelih od raka, ali je pozvao političare da učine više u borbi protiv izazova u zdravstvu, uključujući i krizu zdravstvene radne snage sam kojima se zemlje suočavaju.

Oko 15 miliona, što je 7% radne snage u EU, radi u zdravstvu.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da preti svojevrsna kriza jer se radnici suočavaju s problemima mentalnog zdravlja, nedostatkom obuke, nedostatkom radne snage i infrastrukturnim ograničenjima. Globalno zdravstveno telo procenjuje projektovani manjak od 10 miliona zdravstvenih radnika do 2030. godine u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima.

Ričard Prajs, šef politike u Evropskoj organizaciji za borbu protiv raka, objasnio je da je kriza zdravstvene radne snage problem broj jedan a da Evropa to nije naučila iz pandemije. 

„Mislim da ne činimo mnogo na evropskom nivou na rešavanju ove krize. Nadam se da presedan koji smo postavili u politici nakon Covid-19, može biti praćen krizom radne snage. To mora da bude na dnevnom redu sledećeg Evropskog parlamenta i Komisije."

Ali da li će rat u Ukrajini otupiti evropske ambicije u zdravstvu? Dvadeset posto programa EU4Health u vrednosti od 5,3 milijarde evra preusmerava se za ratne napore.

Rebalans zdravstvenih budžeta

Evropski poslanik Kristijan-Silviju Busoi rekao da EU mora podržati Ukrajinu, ali se pitao šta je sa zdravstvom.

"Trebalo je da mobilišemo neka od postojećih sredstava da bismo Ukrajini pružili neophodnu podršku u narednim godinama. Nažalost, neki rezovi dolaze iz EU4Health i Horizon Evrope. Ali pokušaćemo da pronađemo novac koji nije potrošen ili dodeljen", kazao je on.

Busoi je izrazio nadu, rekavši:

„Takođe ćemo se osvrnuti na godišnji budžet EU i pokušati da rebalansiramo milijardu evra iz zdravstvene zaštite. Osiguraćemo da nijedan suštinski program kao što su preventivne kampanje neće biti pogođen", dodao je Busoi.

Pošto je pandemija daleko iza nas, obećanja u zdravstvenom manifestu uoči junskih izbora su tanka.

Pernille Veiss, evroposlanica, koja je napisala direktivu o odgovoru Evropskog parlamenta na farmaceutsku strategiju za Evropu, kaže da EU može da izgubi zamah u pružanju kvalitetne zdravstvene zaštite za sve.

Vajs je rekao da je  ključnog je značaja da EU daje prioritet saradnji između država članica, jer u suprotnom rizikuju da ne isporuče ona rešenja koja su potrebna pacijentima.

"Ovo važi za izazove kao što su moguća nova pandemija i globalna pretnja otpornosti na antimikrobne lekove, ali i za izazove tekućih demografskih promena", zaključio je on.

(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)