Od 1. januara 2027. godine sistem "e-Bolovanje - Poslodavac" biće obavezan i za preduzetnike koji imaju zaposlene. Potvrde i doznake više se ne nose lično, a podaci se između lekara, zaposlenog, poslodavca i institucija razmenjuju elektronski.
Bolovanje je sve manje papirna procedura, a sve više potpuno digitalizovan proces. Zahvaljujući sistemu "e-Bolovanje - Poslodavac", zaposleni više ne mora da uzima dokumentaciju od lekara i odlazi kod poslodavca kako bi dokazao privremenu sprečenost za rad.
Elektronskim putem obavljaju se otvaranje bolovanja, dostavljanje potvrda i doznaka, kao i podnošenje zahteva za obračun i refundaciju naknade zarade.
Sistem je uveden sa ciljem da se smanji administracija i ubrza komunikacija između svih učesnika u postupku.
Od 2027. godine obaveza i za preduzetnike
Nova faza primene počinje 1. januara 2027. godine, kada će obaveza korišćenja sistema biti proširena i na preduzetnike koji zapošljavaju najmanje jedno lice.
To uključuje i preduzetnike paušalce, kao i one koji su u sistemu lične zarade.
Preduzetnici mogu već sada da se pripreme za novu obavezu i registruju na portalu eUprava. Za korišćenje sistema potreban je odgovarajući nivo elektronske identifikacije, odnosno kvalifikovani elektronski sertifikat.
Kako je objasnila Jelena Bojović iz Kancelarije za IT i eUpravu, korisnicima su dostupne i praktične obuke kroz info-dane, na kojima se postupak korišćenja sistema objašnjava korak po korak.
Važno je i da preduzetnici koji nemaju zaposlene mogu da koriste sistem ukoliko to žele, ali za njih korišćenje nije obavezno.
Potvrda o bolovanju stiže poslodavcu elektronski
Jedna od najvećih promena jeste ukidanje potrebe da zaposleni fizički dostavlja potvrdu o bolovanju.
Ranije je zaposleni imao obavezu da potvrdu dostavi poslodavcu u roku od 72 sata. Sada se ona automatski prosleđuje elektronskim putem.
To znači da zaposleni, posebno kada je bolestan, više ne mora da napušta svoj dom samo kako bi dostavio dokumentaciju poslodavcu.
Još veća olakšica odnosi se na zaposlene koji se nalaze na dugotrajnim bolovanjima. Oni su ranije morali da odlaze kod izabranog lekara po doznake, a zatim da ih dostavljaju poslodavcu.
Elektronski sistem sada omogućava da se i taj deo postupka obavlja bez papira i nepotrebnih odlazaka.
Poslodavac ne vidi dijagnozu zaposlenog
Jedno od važnih pitanja bilo je da li poslodavac kroz sistem može da vidi od čega zaposleni boluje. Odgovor je - ne.
Poslodavcu nije dostupna konkretna dijagnoza, odnosno MKB-10 šifra bolesti. Dostupna je informacija o tome da je zaposleni privremeno sprečen za rad i osnovu sprečenosti, na primer zbog bolesti ili nege deteta.
Na taj način omogućeno je efikasnije planiranje rada, dok konkretni zdravstveni podaci zaposlenog ostaju zaštićeni.
Podaci stižu za svega nekoliko sekundi
Elektronska razmena podataka omogućava i znatno brže informisanje poslodavca.
Prema rečima Jelene Bojović, nakon što lekar otvori bolovanje, potvrda poslodavcu može da stigne za svega 10 do 15 sekundi.
Poslodavac tako gotovo odmah zna da zaposleni neće doći na posao i može pravovremeno da organizuje rad i pronađe odgovarajuću zamenu ukoliko je potrebna.
Više od 150.000 zahteva za refundaciju
Sistem je do sada već obuhvatio veliki broj elektronski razmenjenih bolovanja i više od 150.000 zahteva za obračun i refundaciju.
Prema podacima koje je iznela Jelena Bojović, broj prigovora je mali u odnosu na obim korišćenja sistema.
To pokazuje koliko je veliki deo ranije papirne procedure već prebačen u elektronski oblik.
U planu povezivanje sa Poreskom upravom
Digitalizacija sistema tu se neće zaustaviti.
U narednom periodu planirano je povezivanje sa informacionim sistemima velikih privrednih subjekata, kako bi se kompanijama koje obrađuju veliki broj podataka dodatno pojednostavila administracija.
Planira se i povezivanje sa Poreskom upravom.
Sledeća faza - elektronsko porodiljsko odsustvo
Jedan od narednih koraka jeste digitalizacija procedure za porodiljsko odsustvo.
Kako je objasnila Jelena Bojović, porodiljsko odsustvo nije isto što i bolovanje i ne spada u nadležnost RFZO-a. Zbog toga će za potpunu digitalizaciju ove procedure biti potrebno povezivanje sa lokalnim samoupravama, opštinama i gradovima.
Cilj je da se i ova procedura u budućnosti što više pojednostavi i da građani veći deo administrativnih obaveza mogu da završe elektronskim putem, bez odlaska na šaltere.
Ključna promena od 2027. godine jeste da će i preduzetnici sa zaposlenima morati da koriste sistem "e-Bolovanje - Poslodavac", čime se završava prelazak sa papirne na elektronsku proceduru bolovanja.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
