Zagađen vazduh može da produži vreme potrebno maratoncima da završe trku, pokazala je nova studija.
Istraživači su analizirali rezultate trkača na šest velikih svetskih maratona - u Berlinu, Bostonu, Čikagu, Londonu, Njujorku i Tokiju, i utvrdili da je kvalitet vazduha na dan trke uticao na ostvarena vremena.
Tim istraživača sa Univerziteta u Lesteru analizirao je više od 2,7 miliona rezultata trkača sa šest najvećih svetskih maratona, održanih između 2010. i 2024. godine.
"Na osnovu analize više od dva miliona maratonaca utvrdili smo da su nivoi azot-dioksida bili snažno povezani sa vremenom potrebnim za završetak trke", rekao je Džejms Donaldson, glavni autor studije.
Za svaki porast koncentracije azot-dioksida od jednog mikrograma po kubnom metru (µg/m³), vreme završetka maratona bilo je u proseku 1,43 minuta duže kod muškaraca i 1,56 minuta kod žena, pokazalo je istraživanje.
Na danima sa većim zagađenjem, kada je koncentracija azot-dioksida dostizala 10,3 µg/m³, u poređenju sa 5,2 µg/m³ tokom dana sa manjim zagađenjem, trkači su maraton završavali u proseku sedam do osam minuta sporije.
Istraživači su analizirali i koncentraciju finih čestica PM2.5, ali nisu pronašli statistički značajnu vezu između njihovog nivoa i vremena potrebnog za završetak maratona.
Najviša srednja koncentracija azot-dioksida na dan trke zabeležena je u Londonu - 10,9 µg/m³, dok je najniža bila u Berlinu - 6,1 µg/m³.
Dobra vest je da se situacija u Londonu poboljšava.
"Uprkos poznatim štetnim posledicama zagađenja vazduha, važno je istaći da su nivoi azot-dioksida i PM2.5 na dan maratona u Londonu značajno opali u odnosu na 2010. godinu, što je odlična vest za zdravlje srca", rekao je Brajan Vilijams, glavni naučni i medicinski savetnik Britanske fondacije za srce, koja je podržala istraživanje.
Rekreativni trkači najviše pogođeni
Uticaj zagađenja bio je izraženiji kod rekreativnih trkača.
Njihovo vreme završetka maratona produžavalo se za 2,12 minuta na svaki dodatni mikrogram azot-dioksida po kubnom metru, dok je kod elitnih trkača produženje iznosilo svega 0,34 minuta.
Azot-dioksid uglavnom nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, pre svega u saobraćaju i industriji, ali može nastati i kroz prirodne procese i hemijske reakcije u atmosferi.
Poznato je da izloženost ovom gasu može biti povezana sa smanjenom funkcijom pluća, upalom disajnih puteva i negativnim uticajem na kardiovaskularni sistem.
Istraživači navode nekoliko mogućih razloga zbog kojih su rekreativci osetljiviji na zagađenje.
Osim što sporiji trkači duže borave na stazi i samim tim udišu zagađen vazduh, oni češće treniraju u istim urbanim sredinama u kojima se održavaju maratoni, pa su dugoročno više izloženi zagađenju.
Elitni atletičari, sa druge strane, često treniraju u čistijim sredinama i putuju širom sveta na takmičenja.
Donaldson navodi i da fiziološke adaptacije koje nastaju kao rezultat intenzivnog treninga elitnih sportista mogu pružiti određeni stepen zaštite od štetnih efekata zagađenja vazduha.
Ipak, istraživači naglašavaju da rezultati studije ne znače da ljudi treba da odustanu od trčanja.
"Vežbanje je i dalje veoma korisno za zdravlje srca i krvotoka i može smanjiti rizik od srčanih i drugih kardiovaskularnih bolesti za čak 35 odsto", rekao je Vilijams.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
