Psihoza - psihičko stanje u kome postoji iskrivljen doživljaj stvarnosti, ali i reč koja nas dosta plaši.
Obično ljude koji su doživeli neku epizodu psihoze smatramo opasnim i ne želimo da budemo u njihovoj blizini zanemarujući u potpunosti da su i oni poput nas. Udruženje Prostor iz Beograda upravo razbija te predrasude.
O umetničkim radionicama koje nudi ovo Udruženje, "Ludom Balkanu" i izolaciji u kojoj žive korisnici psihijatrijskih usluga razgovarali smo sa Anđelom Jovanović iz Prostora.
"Mi pružamo usluge korisnicima sa iskustvom psihoze. U pitanju su ljudi koji se suočavaju sa ogromnom diskriminacijom koja ne može ni da se jednostavno opiše. Apsolutno su nevidljivi, ne postoje u društvu, pa žive vrlo usamljene i izolovane živote. Mnogi su prošli hospitalizaciju koja je dodatna trauma i vrlo je otuđujuća, tako da su pojedinci izopšteni i iz sopstvenih porodica i nemaju podršku zajednice. Pobeđivanje predrasuda je spor proces, jer su takva razmišljanja već utemeljena u tradiciji, i u psihijatriji, a kamoli u društvu. Iako istraživanja pokazuju da nisu opasniji od drugih, već da su sami žrtve nasilja više nego što su počinioci, pogrešna slika o njima je izuzetno zastupljena u medijima ili filmovima", objašnjava Jovanovićeva za EUpravo zato.
Kako ističe, najbolji način da se predrasude pobede jeste kontakt sa korisnicima psihijatrijskih usluga.
"Možemo mi sprovoditi edukaciju i prevenciju, ali dok ne vidite čoveka i ne razgovarate sa njim, ne možete to da povežete. Čak i ljudi iz struke, poput psihologa ili socijalnih radnika, imaju teškoća u tome jer se lako izgube iz vida neki drugi aspekti ljudskosti - neki korisnici su duhoviti, neki su lenji, isto kao i svi mi, a svodimo ih samo na dijagnozu", napomenula je naša sagovornica.
Kako sve pomaže Udruženje Prostor?
Udruženje Prostor ima protokole o saradnji sa Institutom za mentalno zdravlje i Specijalnom bolnicom "Laza Lazarević" tako da ih i njihovi doktori često preporučuju. Do njihovih prostorija korisnici stižu i po savetu prijatelja ili zahvaljujući društvenim mrežama. Zainteresovani korisnik potom treba da obavi prvi razgovor sa socijalnom radnicom nakon čega će dobiti sve potrebne informacije, a onda se može uključiti u neke od brojnih aktivnosti koje su u potpunosti besplatne.
"Neko preferira učenje engleskog jezika, neko likovne aktivnosti, neko sve što nudimo, a ima i onih koji dolaze povremeno, kada osete potrebu. U početku budu malo rezervisani, kao i svi mi kada se nađemo u nepoznatom društvu, jer ovde imamo korisnike koje su tu već 15 godina, ali se vremenom brzo opuste i sprijatelje. To sve pomaže njihovom oporavku jer kada ste dugo u izolaciji teško razgovarate sa drugima, a ovako imate priliku da se ponovo uključite u društvo i stvarate prijateljstva, kao da ste oduvek tu boravili", rekla je psihološkinja Anđela Jovanović.
Zašto su važne art terapije?
Prostor se posebno fokusira na art terapije, odnosno terapije umetnošću.
Kako objašnjava Anđela, kroz umetnost možete da iskažete neke stvari koje je inače teško verbalizovati.
"Ponekad je teško identifikovati šta osoba oseća i misli, a kroz crtanje - fizičku aktivnost - vraćamo se u telo, u prisutnost, u čula. Trudimo se da što češće organizujemo i izložbe njihovih radova, ne samo da ne bi stalno boravili u zatvorenom prostoru nego i da bi prihod od prodaje išao njima jer imaju vrlo mala primanja, invalidske penzije su vrlo simbolične. Iako niko od njih neće reći da im je novac potreban, jasno je da svaka finansijska pomoć znači. Ipak, najviše im godi što ljudi dođu, popričaju, vide njihove radove i prosto steknu neki utisak, da ono što oni rade vredi i da nisu nesposobni ili ludi što se i dalje propagira u društvu", navela je Anđela za EUpravo zato.
Kroz tri godine, koliko sarađuje sa Udruženjem, videla je ljude koji su prošli kroz "vrlo teške stvari, a koji su jedni drugima, pa i nama podrška".
"Oni ostaju optimistični, trude se za sebe i druge, dobri su prijatelji onima pored sebe. Teško je to preneti dok ne krenete da radite sa njima, možda zvuči kao kliše, ali zaista dobijate više radeći sa korisnicima psihijatrijskih usluga", zaključuje psihološkinja.
Udruženje insistira upravo na izrazu "korisnici psihijatrijskih usluga" jer se time sugeriše da su aktivni u oporavku i životu, a ne "pasivni pacijenti".
"Smatram da je ovaj termin prikladniji i osnažujući", dodala je.
Učimo o životu, ljudima, ljubavi...
Savo Vujičić, koji se bavi slikarstvom, muzikom i edukacijom, u Prostoru već oko dve godine drži slikarske radionice.
"Ja nisam psiholog, već radim sa njima na razvijanju njihovih već jako zanimljivih, u nekim slučajevima vrlo razvijenih, likovnih svetova. Svako te radionice doživljava na svoj način, kao neki vid samoterapije, odmora ili meditacije, a ja sam tu da to podržim, da stvorim dobre uslove da se oni sami pronađu ili da, pak, naučimo nešto novo o samom slikarstvu i proširimo svoj slikarski jezik", kazao je Savo za EUpravo zato.
Prema njegovim rečima, u Prostor dolaze vrlo talentovani korisnici, od onih koji prvi put crtaju do ozbiljnih umetnika.
"Ja nemam njih ništa da naučim, ima ljudi koji su ozbiljni slikari, ali uvek ima nešto novo da se uoči, razmeni... dolaze i ljudi koji prvi put u životu crtaju, a i oni koji su tu već 15 godina. Iako se niko njih ne bavi profesionalno time u smislu da izlaže, može se reći da kroz ceo taj proces oni postaju slikari", dodao je.
Svaki korisnik ima "neki svoj jezik simbola" koji se ponavljaju, a Savo kaže da im je jedno zajedničko.
"Uočavam veliku slobodu. Kod njih nema brige da će nešto ispasti ovako ili onako, da li vam se sviđa ili ne, već svi žele iskreno da se iskažu, pa je to jedna divna atmosfera za rad. Dolazak u Prostor i meni znači mnogo, učimo o životu, ljudima, ljubavi, o umu, telu, slikarstvu... i ja sam kroz sve to prolazim zajedno sa njima", napomenuo je slikar.
Savo je krajem prošle godine sa korisnicima postavio mural na ulazu jedne zgrade na Dorćolu, a kako je rekao, to je bila "jedna fantastična akcija".
"Korisnici su grupno smišljali mural, skicirali ga i onda ga postavili na zid, ja sam samo kompletirao radove i doveo do završnice na osnovu njihovih ideja. To je trajalo neke dve nedelje, jedna nedelja u ateljeu, a druga na zidu. Jedva čekam da to ponovo radimo", poručio je Savo Vujičić.
Ludi Balkan
Iako kada nekom kažemo da je lud, to obično smatramo jednom od gorih uvreda, udruženja koja pružaju podršku ljudima sa mentalnim problemima, smatraju da preuzimanjem ovakvih izraza možemo da skinemo stigmu.
Plemenita ideja je okupila, u okviru regionalnog projekta Kreativne Evrope, Udruženje Prostor iz Beograda, Udruženje Tavan iz Sarajeva i Dom za psihički obolele odrasle osobe Turnić iz Rijeke.
"Cilj nam je popularizacija novijih pristupa o mentalnom zdravlju. U Prostoru smo radili na popularizaciji art terapije u saradnji sa jednom profesorkom sa Univerziteta u Oslu koja je održala tri serije treninga - zaposlenima institucija, ali i studentima Fakulteta likovnih umetnosti. Posetili smo i Specijalnu psihijatrijsku bolnicu Dobrota u Crnoj Gori i susreli se sa njihovim studentima likovnih umetnosti. Svi su bili zainteresovani novim pristupima, ali su i videli da neki od njih ne moraju nužno da budu dodatno opterećujući, već predstavljaju olakšanje. Art terapija pomaže korsnicima na taj način da se manje vraćaju u bolnice, što svakako rasterećuje sistem, tako da je ova vrsta terapije samo još jedna alatka koju stručnjaci mogu da imaju na raspolaganju", rekla je Jovanovićeva.
U okviru brojnih zanimljivih aktivnosti, Tavan piše knjigu sa korisnicima koja će predstavljati zbirku njihovih priča, a u Rijeci se priprema kabare.
On će biti prezentovan na završnici projekta, kada se očekuje da će predstavnici udruženja, ali i pojedini korisnici posetiti Oslo.
(EUpravo zato)
