U Srbiji su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrti, dok stručnjaci upozoravaju da se značajan deo rizika može smanjiti promenama životnih navika i kontrolom faktora rizika.
Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju jednu od najvećih pretnji po javno zdravlje širom sveta. Kardiovaskularne bolesti odnose više od 20 miliona života godišnje i vodeći su uzrok smrtnosti u svetu.
Ovogodišnja kampanja Svetskog dana srca nosi poruku "Ne propusti nijedan otkucaj“, a poseban akcenat stavljen je na prepoznavanje simptoma, zaštitu srca i značaj pravovremenog reagovanja.
Skoro svaki drugi smrtni slučaj u Srbiji povezan sa bolestima srca i krvnih sudova
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju široku grupu oboljenja koja obuhvata bolesti srca i krvnih sudova. Među najznačajnijim faktorima rizika su povišen krvni pritisak, pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, povišen nivo šećera i masnoća u krvi, kao i prekomerna telesna težina.
U Srbiji ove bolesti već decenijama zauzimaju prvo mesto među uzrocima smrti.
Tokom 2025. godine od bolesti srca i krvnih sudova preminule su 44.603 osobe. Ova grupa bolesti učestvovala je sa 46,8 odsto u ukupnom broju smrtnih ishoda, što znači da je gotovo svaki drugi smrtni slučaj bio povezan sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Među preminulima bilo je više žena nego muškaraca, a posebno zabrinjava činjenica da značajan deo umrlih pripada radno aktivnom stanovništvu. Svaka četvrta osoba preminula od kardiovaskularnih bolesti bila je u starosnoj grupi od 30 do 69 godina.
Dobra vest: smrtnost ipak opada
Iako su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrti u Srbiji, podaci pokazuju da se situacija u pojedinim segmentima ipak poboljšava.
Tokom poslednje dve decenije beleži se pad stope smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, a posebno je izražen kod akutnog koronarnog sindroma.
Od 2006. do 2025. godine stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma smanjena je za oko 50 odsto, dok je incidencija, odnosno broj novih slučajeva, smanjena za oko 12 odsto.
Napredak u lečenju, dostupnost savremene terapije, razvoj mreže angio-sala i brže zbrinjavanje pacijenata sa infarktom doprineli su smanjenju broja prevremenih smrti.
Ipak, veliki broj ljudi i dalje živi sa faktorima rizika koji mogu dovesti do bolesti srca.
Visok pritisak često ne daje simptome
Jedan od najvećih problema jeste što pojedini faktori rizika mogu dugo proći nezapaženo.
Posebno mesto zauzima povišen krvni pritisak, koji može godinama biti prisutan bez jasnih simptoma. Prema podacima iz primarne zdravstvene zaštite, arterijska hipertenzija spada među najčešće razloge zbog kojih se građani obraćaju lekaru.
Zbog toga su preventivni pregledi važni čak i kada se osoba oseća dobro.
Kontrola krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi, kao i razgovor sa lekarom o ukupnom kardiovaskularnom riziku, mogu pomoći da se problem otkrije pre pojave ozbiljnih komplikacija.
Deo rizika može se smanjiti promenom navika
Na brojne faktore rizika za kardiovaskularne bolesti možemo direktno da utičemo.
Prestanak pušenja, više kretanja, uravnotežena ishrana, kontrola telesne težine, krvnog pritiska, šećera i holesterola predstavljaju važne korake u prevenciji.
Važno je obratiti pažnju i na simptome koji mogu ukazivati na problem sa srcem i ne odlagati traženje medicinske pomoći kada se pojave tegobe.
Šta možemo da uradimo za svoje srce?
Briga o srcu ne podrazumeva samo odlazak lekaru kada se pojavi problem. Prevencija počinje svakodnevnim navikama.
Važno je:
- redovno kontrolisati krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi;
- biti fizički aktivan i izbegavati dugotrajno sedenje;
- prestati sa pušenjem i izbegavati izlaganje duvanskom dimu;
- smanjiti unos soli, šećera, brze i visoko prerađene hrane;
- jesti više povrća, voća, integralnih žitarica i mahunarki;
- voditi računa o telesnoj težini;
- ograničiti unos alkohola;
- obratiti pažnju na simptome i ne odlagati pregled kada se pojave tegobe.
Redovno kretanje, zdrava ishrana, prestanak pušenja, kontrola telesne mase i faktora rizika, kao i upravljanje stresom, predstavljaju važne korake u očuvanju zdravlja srca.
"Ne propusti nijedan otkucaj“
Poruka Svetskog dana srca 2026. nije namenjena samo osobama koje već imaju dijagnozu kardiovaskularne bolesti. Ona je podsetnik da se rizik često može prepoznati i smanjiti pre nego što dođe do infarkta, moždanog udara ili drugih ozbiljnih komplikacija.
Zato 29. septembar nije samo datum u kalendaru, već prilika da se provere krvni pritisak, šećer i drugi faktori rizika – i da se sa brigom o zdravlju srca počne na vreme.
Jer svaki otkucaj je važan.
(M.A./EUpravo zato)
