Šumski požari svakog leta unište hiljade hektara u Španiji. Rast temperatura, suša i napuštanje ruralnih područja, sa sve manjim brojem ljudi i stoke, doprineli su nagomilavanju suve vegetacije, čime se ogromne travnate površine pretvaraju u gorivo koje može da plane svakog trenutka.
Kako bi se situacija popravila, pojedini regioni su se okrenuli starom, ali inovativnom rešenju: korišćenju magaraca u sprečavanju požara.
Ove životinje, koje prate čoveka više od 7.000 godina, vraćaju se na brda kako bi na prirodan i kontinuiran način uklanjale nisko rastinje.
Situacija je sve hitnija. Do avgusta 2025. godine, skoro milion hektara je izgorelo u različitim delovima zemlje, što je najgori bilans u poslednje tri decenije. Zone katastrofe su proglašene u Kastilji i Leonu, Galiciji, Asturiji, Ekstremaduri, Madridu i Andaluziji.
Suočeni sa tom pretnjom, magarci nude sporu, ali efikasnu strategiju. Oni svakodnevno jedu vegetaciju koja podstiče širenje požara.
Magarci vatrogasci
Osamnaest magaraca iz udruženja "El Burrito Feliz" od 2014. patrolira na obodima Nacionalnog parka Donjana. Ove životinje, nakon što su spasene jer su bile napuštene, postale su "vatrogasci biljojedi".
Mortadelo, Magaljanes, Leonor i Ainoa deo su ove neobične brigade. Rade i do sedam sati dnevno, od marta do novembra, pasući na površini oko 40x15 metara. Svakog dana uklanjaju suvu vegetaciju i smanjuju rizik od požara.
Strategija je dala rezultate, pa u Donjani već devet godina nije zabeležen šumski požar.
Projekat je čak privukao interesovanje Vojne jedinice za vanredne situacije, čiji su pripadnici posetili park i simbolično "usvojili" jednog magarca.
Magarci imaju i podršku volonterki iz grupe "Mujeres por Doñana" (Žene za Donjanu), koje im donose vodu i nadgledaju njihov rad u područjima do kojih vozila ne mogu da dođu.
Stručnjaci ističu da magarci imaju osobine koje su posebno korisne za ovaj posao. Za razliku od krava ili ovaca, oni mogu da se hrane znatno suvljom i grubljom vegetacijom.
Rosa Marija Kanals, profesorka ekologije na Univerzitetu Navare, naglašava da ispaša magaraca smanjuje količinu vegetacije i pomaže u obuzdavanju požara u predelima koji su sve sušniji.
Decenijama je poljoprivredna mehanizacija uticala na smanjenje populacije ovih životinja.
Njihovo odsustvo, zajedno sa depopulacijom sela i napuštanjem tradicionalne ispaše, doprinelo je nagomilavanju prirodnog "goriva" na brdima.
Stare prakse kao recept za budućnost
Zahvaljujući uspehu, model se proširio i na druge regione. U Tivisi je pokrenut projekat "Burros Bomberos" 2020. godine sa svega tri životinje. Danas ima oko 40 magaraca koji održavaju gotovo 400 hektara. Od tada u tom području nije bilo požara.
U Aljarisu udruženje "Andrea" koristi magarce za održavanje skoro 1.000 hektara unutar rezervata biosfere.
Opremljeni GPS uređajima, njihovi magarci prelaze i do 19 kilometara dnevno dok pasu rastinje. Slične inicijative pojavile su se i u Kataloniji, Galiciji i Baskiji, kombinujući zaštitu životne sredine, obnovu ruralnih područja i prevenciju požara.
Ipak, ljudi koji stoje iza ovih projekata naglašavaju da magarci nisu univerzalno rešenje. Planiranje šuma, upravljanje zemljištem i smanjenje visoko zapaljivih vrsta, poput borova ili eukaliptusa, i dalje su od ključnog značaja.
Ipak, povratak magaraca pokazuje se kao efikasno i održivo sredstvo. U vremenu sve intenzivnijih požara, odgovor bi, paradoksalno, mogao da leži u oživljavanju starih praksi kako bi se okolina sačuvala i za budućnost.
(EUpravo zato/Euronews)
