Sve više Evropljana bavi se sportom i vežba češće nego pre četiri godine. Ipak, razlike među zemljama i društvenim grupama i dalje su velike, od toga koliko često ljudi vežbaju do toga koliko njihovo okruženje podstiče aktivan način života.
Prema istraživanju Eurobarometra Evropske komisije o sportu i fizičkoj aktivnosti, Evropljani su danas aktivniji nego 2022. godine. Ipak, značajne razlike i dalje postoje između pojedinih zemalja, kao i među ljudima različitog ekonomskog i društvenog statusa. Istovremeno, većina građana smatra da fizička aktivnost pozitivno utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.
"Sve više Evropljana postaje fizički aktivno, ali mogućnost da se bave sportom i dalje previše zavisi od prihoda, godina i nivoa obrazovanja", rekla je Roksana Minzatu, potpredsednica Evropske komisije zadužena za socijalna prava i veštine.
U istraživanju je učestvovalo 26.508 ljudi različitih društvenih i demografskih grupa. Gotovo polovina ispitanika rekla je da vežba ili se bavi sportom svakodnevno ili nekoliko puta nedeljno. Istovremeno, 39 odsto građana navelo je da se nikada ne bavi sportom, što je pad u odnosu na 45 odsto iz 2022. godine.
Finska i Danska prednjače kada je reč o svakodnevnom vežbanju. U Finskoj 21 odsto ispitanika vežba svakog dana, dok je taj procenat u Danskoj 20 odsto. U obe zemlje dodatnih 59 odsto građana vežba nekoliko puta nedeljno.
Na drugom kraju nalazi se Portugal, gde je čak 68 odsto ispitanika reklo da se nikada ne bavi sportom. Slede Grčka i Rumunija, sa po 66 odsto.
Razlozi zbog kojih se ljudi bave fizičkom aktivnošću su različiti, od očuvanja fizičkog zdravlja do opuštanja i poboljšanja mentalnog blagostanja.
Gotovo svi ispitanici smatraju da fizička aktivnost doprinosi boljem mentalnom zdravlju. Većina takođe veruje da sport pomaže povezivanju ljudi i poboljšanju kvaliteta života marginalizovanih grupa.
Novac, obrazovanje i godine prave veliku razliku
Za one koji bi želeli da vežbaju više, najveća prepreka je nedostatak vremena, koji navodi 37 odsto Evropljana. Nedostatak motivacije ili interesovanja navodi 26 odsto, dok 15 odsto kao razlog ističe zdravstvene probleme ili povrede. Troškovi su prepreka za 12 odsto ispitanika.
Nivo obrazovanja i finansijska situacija takođe su usko povezani sa bavljenjem sportom.
Među ljudima koji su se školovali do najmanje 20. godine, 59 odsto vežba nekoliko puta nedeljno. Kod onih koji su obrazovanje završili sa 15 godina ili ranije, taj procenat iznosi svega 23 odsto.
Finansijska situacija takođe igra veliku ulogu. Među ljudima koji imaju najveće teškoće sa plaćanjem računa, 54 odsto kaže da se nikada ne bavi sportom. Kod onih koji se retko ili nikada ne suočavaju sa finansijskim problemima, taj procenat je 26 odsto.
"Svako bi trebalo da ima pristup pristupačnom sportu i bezbednim mestima za vežbanje u blizini svog doma. To podrazumeva i otvaranje mogućnosti deci čije porodice ne mogu da priušte članarine u klubovima, starijima i osobama sa invaliditetom", rekla je Minzatu.
Velike razlike postoje i među generacijama. Gotovo tri četvrtine mladih od 15 do 24 godine vežba ili se bavi sportom najmanje nekoliko puta nedeljno. Kod građana starijih od 75 godina taj procenat iznosi svega 25 odsto.
Kod najstarijih ispitanika zdravstveni problemi i povrede predstavljaju najčešću prepreku. Mlađi i sredovečni građani mnogo češće navode nedostatak vremena.
Sve više ljudi pešači i bicikl koristi za svakodnevne obaveze
Istraživanje je obuhvatilo i druge oblike fizičke aktivnosti, poput odlaska na posao peške ili biciklom, kao i aktivnosti poput baštovanstva.
Najveći rast zabeležen je upravo kod aktivnog putovanja. Udeo ljudi koji na posao ili druge obaveze odlaze aktivnim načinima prevoza porastao je sa 24 odsto u 2022. na 37 odsto.
Čak 72 odsto građana sada navodi da pešači najmanje 10 minuta u kontinuitetu, što predstavlja značajan porast u odnosu na ranije podatke.
Ipak, nisu svi Evropljani zadovoljni uslovima u svojim naseljima. Mnogi smatraju da njihovo okruženje nije dovoljno prilagođeno pešačenju i vožnji bicikla, što može da ograniči mogućnosti za aktivan način kretanja.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
