Ljudsko telo, prema mišljenju stručnjaka je "razvijeno" za toplije klime, ali ono ima neverovatne sposobnosti da se prilagodi na niske temperature. Razumevanje tih mehanizama može da nam pomogne u pripremi za izazove sa kojim se susrećemo tokom zime.
U ovom članku istražujemo kako telo reaguje na hladnoću i koji su ključni faktori koji nam omogućavaju da preživimo u ekstremnim hladnoćama.
1. Prirodna odbrana: vazodilatacija i vazokonstrikcija
Jedan od prvih odgovora našeg tela na hladnoću jeste - sužavanje krvnih sudova, proces poznat kao vazokonstrikcija. Kada temperature spolja padaju, naše vene ispod kože se sužavaju kako bi sačuvale toplotu u vitalnim organima.
Ovaj mehanizam pomaže pre svega srcu, koje ne mora da pumpa krv kroz sve delove tela, čime štedi energiju i resurse. Ipak, tokom dužeg vremenskog perioda na hladnoći, vene se mogu i proširiti (vazodilatacija) u pokušaju da ponovo obezbede dotok krvi u područja koja su bila "isključena" iz cirkulacije.
2. Termogeneza: generisanje toplote iznutra
Iako naša koža usled izloženosti niskim temperaturama, postaje hladna, unutrašnji organi, poput srca i jetre, ostaju topli. Jedan od najvažnijih načina na koji telo reaguje na hladnoću je "proizvodnja toplote" kroz proces poznat kao termogeneza.
Tokom termogeneze, telo koristi mast i glukozu kao gorivo za proizvodnju toplote. Naši mišići, uključujući i one koji kontrolišu drhtanje, takođe igraju ključnu ulogu u generisanju toplote.
3. Drhtanje: mehanizam za grejanje
Jedan od najpoznatijih odgovora tela na hladnoću jeste drhtanje. Ovo automatsko i nesvesno kretanje mišića pomaže nam u povećanju telesne temperature. Kada mišići brzo i nekontrolisano rade, oni proizvode toplotu koja pomaže u održavanju telesne temperature.
Međutim, ovo nije beskonačan proces: drhtanje može da iscrpi rezerve energije, pa je tokom zimskih meseci veoma važno ograničiti vreme provedeno napolju na ekstremnim hladnoćama.
4. Adaptacija na hladnoću: dugoročne promene u organizmu
Telo ne reaguje samo kratkoročno na hladnoću, ono može razviti i dugoročne adaptacije. Na primer, u hladnim regionima, ljudi su evolucijski razvili deblji sloj masti, koja deluje kao izolator.
Takođe, neki narodi koji žive u ekstremno hladnim uslovima, kao što su Eskimi - koji imaju hladnije ekstremitete kako bi očuvali toplotu centralnog dela tela, što omogućava bolju regulaciju telesne temperature.
Tokom hiljada godina evolucije, ljudi su razvili fiziološke promene koje im pomažu da efikasnije iskoriste energiju, smanje gubitak toplote i na taj način uspešno prežive teške uslove tokom zime.
Priča se ne završava evolucijom tela
Da bi čovek uspeo u ekstremnim uslovima, ponekad nije dovoljno samo da se oslonimo na fiziološke reakcije tela. Kultura i tehnologije koje smo razvili tokom poslednjih nekoliko hiljada godina, takođe igraju ključnu ulogu u preživljavanju.
Na primer, slojevi odeće dizajnirani tako da zadrže toplotu, kao što su termo jakne, rukavice i čarape, postali su standard u hladnim klimama. Ovo omogućava ljudima da duže ostanu napolju, bez obzira na fiziološke kapacitete tela.
Iako naše telo ima impresivne sposobnosti da se nosi sa hladnoćom, postoje načini da mu pomognemo u toj borbi:
- Oblačite se slojevito: slojevi omogućavaju bolje zadržavanje toplote, jer prostor između slojeva deluje kao izolator.
- Pijte tople napitke: iako kafa i alkohol možda nisu najbolji izbor (oni zapravo mogu ubrzati pad telesne temperature), topli čaj ili supa su dobar način da se telo ugreje.
- Održavajte fizičku aktivnost: lagana fizička aktivnost, poput hodanja, poboljšava cirkulaciju i proizvodnju toplote.
- Unosite dovoljno kalorija: Zima znači i veće energetske potrebe za naše telo, stoga je važno unositi dovoljno hrane bogate kalorijama, da bi telo imalo gorivo.
Zima nekada može da bude izuzetno izazovna za naše telo, ali priroda nas je opremila alatima za preživljavanje u hladnim uslovima. Naša sposobnost da se prilagodimo i razvijemo strategije za očuvanje telesne temperature nije samo rezultat evolucije, već i naših svakodnevnih napora da naučimo kako da iskoristimo resurse svog tela i okoline kako bismo ostali topli, čak i u najhladnijim danima.
Izvori: AHA/Mayo clinic
