Kad dan postane kratak, a vazduh oštar, sunčan dan postaje retkost. Mada postoje i dani ispunjeni sunčevim zracima i tokom zime, za većinu ljudi, njihova moć slabi. Koža proizvodi vitamin D pod uticajem UVB zraka, a u hladnijim mesecima, teritorije na severnim geografskim širinama dobijaju premalo ovih zraka direktno tokom dana da bi proces bio efikasan.
S druge strane, ljudi provode više vremena unutra i obučeni su slojevito. Posledica je sezonski nedostatak 25-hidroksi-vitamina D u krvi - često značajno niže vrednosti u odnosu na leto.
Zašto je to problem?
Vitamin D nije samo "vitamin za kosti". On deluje kao hormon koji pomaže apsorpciju kalcijuma i fosfata (kritično za rast i jačinu kostiju), utiče na funkciju mišića, reguliše upalne procese u našem telu i ima važne uloge u funkcionisanju imunog sistema i hemije u našem mozgu (npr. serotonina).
Hronični deficit povezan je sa povećanim rizikom od rahitisa kod dece, dok kod odraslih može da dovede do smanjenog mineralnog sadržaja kostiju, slabijih mišića i većom sklonošću respiratornim infekcijama, a neke studije ukazuju i da postoji povezanost sa pogoršanjem raspoloženja poput anksioznosti i sezonskim afektivnim poremećajem.
Među najugroženije kategorije spadaju stariji ljudi čija je sinteza u koži usporena, a paralelo sa tim oni tokom zimskih meseci češće borave u zatvorenom usled pogoršanih vremenskih uslova. Primećeno je takođe, i da osobe sa tamnijom kožom imaju problem smanjene apsorpcije jer melanin smanjuje proizvodnju vitamina D3 iz UVB zraka.
Kod gojaznih osoba, vitamin D se skladišti u masnom tkivu, pa telo ne može u potpunosti da ga iskoristi. Nešto slično se dešava i kod osoba sa celijakijom i Kronom, gde je usled bolesti creva smanjena apsorpcija hranljivih materija.
Oscilacije u vrednostima tokom sezona
Nekoliko studija je otkrilo da sezonska razlika između vrednosti 25(OH)D, tokom zimskih i letnjih meseci iznose oko 44.13 nmol/L naspram 74.97 nmol/L. Iako ovo deluje kao lako rešiv problem - u vidu suplementacije, ispostavilo se da rasprostranjenost insuficijencije ostaje visoka u mnogim populacijama.
Stručnjaci smatraju da je problem multifaktorski i da zato nije jednostavno rešiv, a uzroci mogu biti životni stil, geografska širina, starosna grupa, pigmentacija ili gojaznost. Ukoliko osoba nema nekih drugih zdravstvenih problema koji utiču na slabiju apsorpciju vitamina D poput celijakije koja nije pod kontrolom, postoje neke preventivne mere koje mogu da spreče niske vrednosti.
Provera nivoa vitamina D - ukoliko ste u rizičnoj grupi, ili imate simptome poput izraženog umora, slabosti u mišićima, česte infekcije, promena raspoloženja ili hronične bolesti, prva i osnovna stvar je konsultacija sa lekarom i merenje serumskog 25(OH)D. On će dalje u odnosu na vrednosti najbolje prosuditi šta je potrebno da bi se te vrednosti "podigle".
Pomažu kraće šetnje tokom sunčanog dela dana, tako što ćete izložiti lice i ruke ili kao i ishrana bogata vitaminom D, poput masne ribe - losos, skuša, sardine, jaja (žumance), pečurke, obogaćene žitarice i obogaćeni mlečni proizvodi. Ipak, treba istaći da je vitamin D u hrani prisutan uglavnom u manjim količinama u poređenju sa onim što telo može da proizvede iz sunčeve svetlosti tokom letnjih meseci.
Suplementacija, prema smernicama stručnjaka sa Mejo klinike treba da bude oko 600 IU za odrasle ili 800 IU za starije, a smatra se i da dodaci ishrani u rasponu 1.000 do 2.000 IU, jesu bezbedna doza u zimskim mesecima za većinu odraslih. Ipak, zajednički stav jeste da individualne preporuke zavise od nivoa u krvi.
Razgovarajte sa svojim lekarom, a posebno pre nego što uzmete velike doze.
Zima menja pejzaž, ali i hemiju u nama. Sa prvim maglovitim jutrom nestaje i veća "gustina" zraka koji nas na neprimetan način čine snažnijima i otpornijima. Dobra vest je da danas, vođeni naukom, možemo preventivnim merama - da uspostavimo tu ravnotežu.
Izvori: Mayo clinic/Clevland clinic
