Zašto nas praznici iscrpljuju? Psihoterapeut objašnjava kako da se nosimo sa stresom i nerealnim očekivanjima

Svetlost tokom dana je kratka, temperature niske, kalendari ispunjeni brojnim događajima i proslavama, a naše telo i um paralelno pokušavaju da isprate sve obaveze i prisete se šta su bili ciljevi za tu godinu. Kada se tome dodaju i odabiri poklona, gužve u saobraćaju i tržnim centrima - nastupa "jedinstveni" sezonski režim: ritam sna je poremećen, nivo hormona melatonina raste, a emocionalne i socijalne zahteve teško usklađujemo sa sopstvenim kapacitetima.

Od mozga do očekivanja društva: Kako praznici utiču na stres?

Ideja praznika kao "najlepšeg doba u godini" duboko je usađena u savremenoj kulturi i medijima, ali realnost nije uvek tako jednostavna. Kombinacija bioloških promena i društvenih pritisaka - od finansijskih očekivanja do “savršene” porodične slike na društvenim mrežama - stvara nevidljivu težinu. Često se ne radi o jednoj velikoj stvari, već o hiljade zahteva koji se sabiraju.

Psihoterapeut Vukelić Koprivica se slaže da kraj godine prirodno podstiče kod ljudi - sabiranje utisaka i procenu ličnih postignuća. Ukoliko se ispostavi da pojedini ciljevi nisu ostvareni, javlja se unutrašnji pritisak - intenziviran razmišljanjem o obavezama i očekivanjima koja nosi naredna godina.

Istovremeno, ljudi se izlažu idealizovanim prikazima praznične euforije na društvenim mrežama i u medijima. Ta kontrastna slika između očekivanog i stvarnog raspoloženja može podstaknuti osećaj neadekvatnosti ili distanciranosti od "opšte sreće".

Dodajmo tome narušeni ritam spavanja i svakodnevicu: manjak sna i povećani senzorni podražaji (gužve, obaveze, socijalne aktivnosti) direktno doprinose subjektivnom osećaju napetosti i iscrpljenosti.

"U suštini, praznični period često nameće standard savršenstva; savršene porodice, savršenog odmora, savršene atmosfere. Kada realnost ne prati te idealizovane slike, a nismo dovoljno iskreni prema sopstvenim potrebama i granicama, - javlja se pritisak koji lako može prevazići ono što očekujemo od sebe u tom periodu," pojašnjava Vukelić Koprivica.

Rani znaci preopterećenosti obično se očituju kroz emocionalnu i fizičku iscrpljenost, konstatuju psihoterapeuti:

- pad tolerancije i osećaj tenzije,
- teškoće sa koncentracijom,
- poremećaji sna,
- osećaj da se dužnosti samo gomilaju.

"Ključno je da ostanemo u kontaktu sa sobom, da prepoznamo sopstvene potrebe, granice i realna očekivanja od prazničnog perioda. Kada se vodimo svojim, a ne nametnutim idealima, značajno je manja verovatnoća da ćemo se osećati preplašeno ili “pojedeno” od obaveza," savet je psihoterapeuta Vukelić Koprivica.

Jasna komunikacija sa bliskim ljudima o planovima i ograničenjima omogućava zajedničko usklađivanje obaveza i stvaranje ritma koji odgovara svima - umesto da praznici postanu maraton obaveza.

Kako realno postaviti prioritete kada se očekuje da sve bude "savršeno"?

Prvi korak je prema mišljenju stručnjaka, preispitivanje pojma "mora" - šta je zaista hitno i objektivno važno, a šta je samo naš unutrašnji pritisak ili društvena priča koju smo usvojili?

"Kada osvestimo da deo tog osećaja hitnosti potiče iz našeg ličnog uverenja, lakše možemo da smanjimo pritisak i uvedemo fleksibilnost," pojašnjava Vukelić Koprivica.

Jedna od najefikasnijih metoda prema mišljenju psihoterapeuta jeste matrica "hitno i bitno": pomoću nje jasno se identifikuju najvažniji zadaci i oni koji su zapravo nebitni, a glatko se nameću kroz naviku ili perfekcionizam.

Ovaj okvir nam pomaže da racionalnije raspodelimo vreme i energiju, izbegnemo preopterećenje i povratimo kontrolu nad sobom.

Takođe tu je pitanje i porodičnih okupljanja, koji sa sobom tokom ovog perioda godine nose i napetosti i konflikte: "Važno je imati na umu da, kao što mi dolazimo sa sopstvenim mislima, brigama i očekivanjima, tako i drugi članovi porodice ulaze u okupljanja sa svojim emocionalnim teretom."

Vukelić Koprivica dodaje da kada razumemo kako tuđe kritike često proizilaze iz njihovih očekivanja, strahova ili uverenja - a ne iz naše lične vrednosti - tek onda, možemo emotivno reagovati smirenije i selektivnije.

Preporuka je da se u ovakvim situacija otvoreno razgovara, aktivno sluša i da se jasno postave granice - kao i da jednostavne rečenice poput: "O ovome sada ne želim da razgovaram" - mogu da smanje napetost i očuvaju naš emocionalni prostor.

Posebna priča: Idealizovane slike praznika na društvenim mrežama

Poruka koja je ključna po pitanju idealizovane slike praznika, prema mišljenju Vukelić Koprivica jeste - shvatiti da su ovi prikazi selektivni, ljudi biraju šta pokazuju, a ne šta zaista osećaju. To osvešćivanje pomaže da smanjimo emocionalnu težinu koju osetimo nakon uticaja takvih sadržaja.

Najefikasniji način da se umanji uticaj jest privremeno smanjenje izloženosti društvenim mrežama ili digitalna pauza. Time stvaramo prostor za sopstvene trenutke i iskustva, bez konstantnog poređenja.

"Korisno je i da preusmerimo fokus: umesto na ono što drugi pokazuju, na ono što je nama
istinski važno tokom praznika. Kada izgradimo sopstveni narativ i sopstvene rituale, tuđi prikazi gube moć da određuju kako "treba” da se osećamo."

Preusmeravanje fokusa ka onome što je vama istinski važno i značajno - poput rituala koje sami biramo, omogućava da tuđi prikazi prestanu da diktiraju kako "treba" da se osećamo.

Jednostavni rituali i navike koji mogu smanjiti stres i povećati osećaj zadovoljstva

Ponekad su najvažniji trenuci oni koje sami osvestimo, uz pitanje "šta nam zaista prija?":

- kratka jutarnja rutina koja nas smiruje, 

- šetnja u prirodi ili samo par minuta disanja na svežem vazduhu, 

- povremena pauza, i nekoliko minuta pomaže da resetujemo energiju i smanjimo napetost

"Konačno, važno je dozvoliti sebi da praznike oblikujemo u skladu sa sopstvenim ritmom i
mogućnostima. Proslava koja je autentična, a ne usklađena sa tuđim standardima, najčešće
donosi najviše zadovoljstva i najmanje stresa," zaključuje psihoterapeut Vukelić Koprivica.