Podaci pokazuju da svake godine u svetu umre 20,5 miliona ljudi usled neke od bolesti srca i krvnih sudova. Prema pojedinim procenama, do 2030. godine taj broj će dostići 23 miliona.
Naša zemlja i dalje ostaje u samom vrhu evropske i svetske statistike po smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja: čak 49 do 54 odsto svih smrtnih ishoda povezano je sa srcem i krvnim sudovima. U Evropi je taj broj značajno niži - oko 32 odsto.
Višedecenijska istraživanja doprinela su razumevanju nastanka i ključnih faktora rizika KVB, što je dalje izrodilo ideju o prevenciji, odnosno uopšteno govoreći, o upražnjavanju zdravog načina života.
Kako bi to trebalo da izgleda u praksi, odgovore nam je dao kardiolog dr Vladan Mudrenović, sa KBC Bežanijska kosa.
Glavni faktori rizika za srčana oboljenja u Srbiji
Dr Mudrenović smatra da je bitno definisati faktore rizika i raditi na edukaciji stanovništva - i dalje dominiraju pušenje, visok pritisak, holesterol, gojaznost i fizička neaktivnost, ono što se promenilo su razmere pojedinih faktora i zastupljenost u kombinaciji, za razliku od perioda pre 30-40 godina.
"Poređenja radi, pre nekoliko decenija pacijenti su najčešće imali jedan dominantan faktor rizika, dok danas istovremeno nose četiri ili pet, što je dovelo do zastupljenosti kumulativno i sinergistički uvećanog kardiovaskularnog rizika, te time i realnije verovatnoće manifestacije bolesti." objašnjava dr Mudrenović.
Gojaznost, hronični stres, nedostatak kretanja, ishrana bogata transmastima, solima i brzom hranom, kao i eksplozija dijabetesa tip 2 - sve ovo čini savremeni kardiovaskularni rizik potencijalno opasnijim nego ikada ranije.
Genetika utiče na rizik od razvoja KVB, ali nije presudna za nastanak istih. Njen uticaj se ispoljava kroz multiplikaciju klasičnih faktora rizika.
"Primera radi, u Framingramskoj studiji genetsko opterećenje kao nezavisan faktor udvostručava rizik od pojave kardiovaskularnog događaja, a ako je bolest bila prevremena (kod muškaraca pre 55 godina, a kod žena pre 65 godina života) uticaj je još izraženiji," objašnjava dr Mudrenović. Dodaje, da je dobra vest što se deo rizika može neutralisati stilom života i merama prevencije: "Stoga genetika jeste polazna tačka, ali ponašanje i stil života određuje ishod."
Kada je potrebno krenuti sa preventivnim pregledima?
Preporuke Evropskog udruženja kardiologa jesu da se sa preventivnim pregledima krene sa 40 godina života. Nakon prve procene - kod osoba sa niskim rizikom, kontrolni pregled se preporučuje na svakih 3-5 godina.
"Osobe sa naslednim opterećenjem, hipertenzijom ili dijabetesom treba da započnu skrinig preglede ranije i da ih obavljaju češće. Ključna stvar je da se rizik uhvati dok je još “tih” - pre pojave simptoma," napominje dr Mudrenović.
Dodatno objašnjava, da rana prevencija u smislu normalizacije pritiska, nivoa "lošeg" holeterola najpre kroz ishranu i redovnu fizičku aktivnost, kao i prestanak pušenja - dokazano smanjuju verovatnoću razvoja infarkta i moždanog udara i do 50 odsto, a u nekim slučajevima i više.
Ono što se prema njegovom mišljenju najviše zanemaruje, a može da bude ključno u prevenciji jesu jednostavne metode, poput - periodičnog merenja arterijskog pritiska u kućnim uslovima i kontrole telesne mase kod muškaraca posle 35-40. godine života, koji je doktorima prediktivan za razvoj budućeg kardiovaskularnog rizika.
Činjenica je da je svako snižavanje LDL "lošeg" holesterola povezano sa manjom učestalošću razvoja kardiovaskularnog događaja - prema velikim meta analizama smanjenje LDL za samo 1mmol/L smanjuje rizik od razvoja koronarnog događaja za oko 20 do 25 odsto.
"Zato se u savremenoj kardiologiji kaže: rana kontrola LDL holesterola jedna je od najmoćnijih kardioprotektivnih mera," kaže dr Mudrenović.
Navike koje zdrav i kvalitetan života znače
- Redovna fizička aktivnost: 45 do 60 minuta brzog hoda 5 dana nedeljno ili umerenija aktivnost oko 150 minuta nedeljno, smanjuje rizik infarkta za 30 do 35 odsto, veći nivoi aktivnosti pružaju još bolju zaštitu.
- Prestanak pušenja prepolovljava rizik već posle 12 meseci.
- Umerena mediteranska ishrana može da smanji kardiovaskularni rizik za 20 do 30 odsto.
- Kontrola stresa, dobar san i stabilna telesna težina imaju ogroman uticaj na krvni pritisak i metabolizam.
Preporuka dr Mudrenovića je da se sve navedeno kombinovano primeni, zbog što boljih efekata na zdravlje.
Mitovi o zdravlju srca koje treba razbiti
Među najčešćima sa kojima se doktor i njegove kolege susreću jeste "ako ništa ne boli - srce je zdravo", što kako tvrdi, nema nikakve veze sa činjenicama, jer srčane bolesti mogu dugo biti asimptomatske. Posebno su ugroženi pacijenti sa stenozama koronarnih arterija, dijabetičari, starije populacije i žene.
Drugi mit je da "mladi ne mogu dobiti infarkt", koji je sve češći kod osoba od 30 do 40 godina. Ono što je najnezgodnije kada mlad čovek dobije infarkt - ukoliko se ne reaguje blagovremeno, oštećenje mišića može ostati trajno.
Treći, "meni pritisak 150-160/90mmHg ne smeta, ne osećam ga... i to mi je radni pritisak". Ovo samo znači da se organizam adaptirano na "zadate" vrednosti i da na duže staze postoji statistički značajna veća verovatnoća da dođe do pojave srčanog ili moždanog udara.
Zato je dr Mudrenović stava da savremene kampanje o zdravlju srca moraju da budu nedvosmislene, precizne i svima digitalno dostupne - poruke o ranom skriningu, važnosti redovnog merenja pritiska i prestanku pušenja, korekciji nezdravih i štetnih životnih navika: "Kampanja pre svega mora da cilja uzrast od 30 do 40 godina."
Poruka za kraj
Poruka dr Mudrenovića koja bi mogla da stoji kao moto svake kampanje: "Ne čekajte simptome - srce retko šalje upozorenja. Redovno kontrolišite pritisak, laboratoriju i osluškujte svoj organizam. Ili kako je to naš narod lepo rekao. “Bolje sprečiti nego lečiti!”."
