Praznici se često doživljavaju kao najlepši događaj u godini – proslave, putovanja, okupljanja sa porodicom, bogata trpeza i pokloni. Međutim, iz ugla medicinskih radnika, to je takođe jedan od najrizičnijih perioda u godini.
Statistike pokazuju da više ljudi umire od srčanog udara između Božića i Nove godine nego u bilo kom drugom periodu u godini. Zbog čega se to dešava?
Zašto se to dešava?
Medicinski radnici su tokom poslednjih nekoliko decenija uočili da se tokom praznika broj srčanih i moždanih udara, ali i osoba sa poremećajem srčanog ritma (aritmije), povećava. Ovaj skok u broju slučajeva nije slučajan. Stručnjaci su istraživali koji splet faktora predstavljaju rizik za ljudsko srce tokom prazničnog perioda.
Glavni uzroci povećanog rizika su povećana konzumacija alkohola i "holiday heart" sindrom. Ovaj sindrom podrazumeva poremećaj srčanog ritma, najčešće atrijalnu fibrilaciju (AFib), koja može izazvati nepravilnosti u radu srca, zamor, gubitak daha i, ako se ne leči - krvne ugruške, moždani udar ili srčanu insuficijenciju. Čak i osobe koje prethodno nisu imale srčanih problema, mogu doživeti ove komplikacije ako previše piju tokom praznika.
Još jedan faktor je prejedanje. Obilni obroci bogati mastima, soli i šećerom mogu podići krvni pritisak i opteretiti srce, a posebno ako se jedu u kratkom vremenskom periodu.
Hladno vreme i stres koji nastaje zbog niskih temperatura takođe povećavaju rizik. Niske temperature uzrokuju sužavanje krvnih sudova, što dovodi do podizanja krvnog pritiska i većeg napora za srce.
Stres tokom prazničnih dana – bilo da je emocionalni, finansijski ili logistički – takođe može opteretiti srce. Planiranje putovanja, organizacija okupljanja i usklađivanje porodičnih obaveza mogu povećati nivo kortizola, hormona stresa.
I na kraju, ono što se često zanemaruje, ali predstavlja bitan faktor kod srčanih problema jeste činjenica da mnogi ljudi ignorišu simptome ili odlažu odlazak kod lekara jer "ne žele da pokvare praznik".
S druge strane, dešava se da su tokom praznika bolnice i ordinacije teže dostupne ili ne rade, što sa sobom povlači činjenicu da odlaganje lečenja srčanog udara može biti fatalno.
Šta nauka kaže, u kojim danima je rizik najveći?
Brojke pokazuju da je najveći rizik od smrtonosnih srčanih udara upravo na Božić, a potom i za Novu godinu.
Stoga, ukoliko neki od navedenih simptoma osetite za vreme praznika i slavlja, bez odlaganja potražite pomoć lekara: bol ili nelagodnost u grudima, bol koji se širi u ruku, ramena, vrat, vilicu, kratak dah, mučnina, vrtoglavica, znojenje ili slabost.
Kod žena se srčani udar može manifestovati drugačije, sa više mučnine i bolova u leđima ili vilici.
Kako biste smanjili rizik tokom praznika, preporuke stručnjaka uključuju: umereno ispijanje alkohola (ili potpuno izbegavanje), konzumiranje balansiranih obroka i izbegavanje prejedanja, redovno hidriranje, uzimanje terapije ako je imate, i održavanje fizičke aktivnosti. Takođe, važno je uspešno upravljati stresom, bilo kroz vežbe disanja ili bolju organizaciju vremena.
Izvori: NG/American Heart Association/Telegraph
