Svakog 9. maja se obeležava Dan Evrope, a ovoga puta se proslavlja i 75. godišnjica Šumanove deklaracije, koja je postavila temelje za stvaranje Evropske unije.
Tim povodom će se u državama članicama EU, ali i u drugim zemljama, održati brojni zanimljivi događaji.
Institucije EU otvaraju svoja vrata, pa će građani imati priliku da ih posete, upoznaju se sa njihovim radom i učestvuju u raznim edukativnim i zabavnim aktivnostima.
Prepoznatljive građevine i spomenici širom sveta biće osvetljeni bojama EU, dok je za Expo 2025 u Osaki planiran poseban program povodom Dana Evrope.
Kako se navodi u saopštenju, u vremenu globalne neizvesnosti, Evropa ostaje sidro stabilnosti - mesto prilika i zaštite za svoje građane.
Evropski parlament
Zainteresovani građani će kroz različite izložbe i interaktivne aktivnosti moći će da saznaju kako funkcioniše Evropski parlament, kako se donose zakoni i zašto je evropska politika važna.
Javnost će 10. maja imati priliku da otkrije evropsku demokratiju na delu u sali Parlamenta u Briselu, uz celodnevne aktivnosti koje ističu značaj učešća građana.
U Luksemburgu će se 9. maja obeležiti prva godišnjica Centra za posetioce, a sledećeg dana je planiran i bogat kulturni program u dvorištu opatije Ehternah.
Putovanje u prošlost
Savet Evropske unije će 10. maja takođe otvoriti svoja vrata, a posetioci će moći da krenu stopama lidera EU. Vođene ture će pružiti redak uvid u mesto gde se donose ključne evropske odluke.
Svaka od 27 država članica imaće svoj štand na kojem će predstaviti svoju kulturu, tradiciju, kulinarske specijalitete...
Za mlađe posetioce biće organizovan poseban program, uključujući potragu za blagom i igru "zanimljivih činjenica".
U čast 50. godišnjice Saveta, posetioci će moći da "putuju kroz vreme" i uslikaju selfi sa liderima 1974. godine.
Kako funkcioniše Evropska komisija?
Čuvena zgrada Berlamon u Briselu, sedište Evropske komisije, biće otvorena 10. maja.
Ko se tada zadesi u Briselu, moći će da sazna nešto više o ulozi i prioritetima ove institucije, ali i da se upozna sa inicijativama i konkretnim prednostima koje EU nudi. Posetioci će, između ostalog, moći da nauče kako Komisija jača konkurentnost Evrope, promoviše socijalnu koheziju, štiti demokratiju i osnovna prava - ne samo unutar EU, već i na međunarodnom nivou.
Evropska centralna banka
Tokom proslave Dana Evrope 10. maja, Evropska centralna banka (ECB) će doprineti atmosferi u svom rodnom gradu Frankfurtu na Majni, učestvujući na gradskom festivalu "Europa-Fest".
ECB će se predstaviti na „"Evropskoj tržnici" na trgu Romerberg, zajedno sa drugim institucijama kao što su Evropska agencija za osiguranje i penzije i Agencija za borbu protiv pranja novca.
U godini kada obeležavamo 40 godina Šengena i 75 godina Šumanove deklaracije, organizovane su brojne tematske aktivnosti, uključujući svetlosni spektakl na zapadnom krilu zgrade Grossmarkthalle.
U Briselu, ECB će takođe imati svoj štand na događaju koji organizuje Evropska komisija.
Evropska investiciona banka (EIB) će dočekati posetioce na svom štandu u zgradi Justus Lipsius Saveta EU, tokom Dana otvorenih vrata 10. maja u Briselu.
Zaposleni će informisati posetioce o tome kako njihovi finansijski i savetodavni servisi poboljšavaju živote i podržavaju ciljeve EU - od inovacija, bezbednosti i odbrane, do socijalne i teritorijalne kohezije, i tranzicije ka ekonomiji bez ugljenika.
Za više informacija o programima svake institucije, posetite zvanični sajt Dana Evrope 2025.
Šumanova deklaracija
Dan Evrope se održava 9. maja svake godine i tada se slavi mir i jedinstvo u Evropi.
Tada se obeležava godišnjica istorijske "Šumanove deklaracije" koja je iznela njegovu ideju o novom obliku političke saradnje u Evropi, koja bi rat među evropskim nacijama učinila nezamislivim.
Šumanov predlog se smatra početkom onoga što je sada Evropska unija.
Deklaraciju je 9. maja 1950. predstavio francuski šef diplomatije Robert Šuman čime je predloženo stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik (ECSC).
Evropa se pedesetih godina mučila da prebrodi razaranja nastala tokom Drugog svetskog rata. Kako bi se sprečilo da se takav rat ponovi, evropske vlade su se složile da udruže proizvodnju uglja i čelika, a cilj je bio da sukob između istorijskih neprijatelja Francuske i Nemačke bude "ne samo nezamisliv, već i materijalno nemoguć".
Šumanov predlog smatra se početkom onoga što danas poznajemo kao Evropsku uniju.
Nekoliko decenija kasnije, ugovorom iz Mastrihta (1992) uvedeni su novi oblici saradnje između vlada država članica i tako je stvorena Evropska unija (EU).
Zahvaljujući proširenjima je sve više rasla - Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo pridružile su se 1973. godine, zatim Grčka 1981, Španija i Portugal 1986. i Austrija, Finska i Švedska 1995. godine.
Unija je 2004. godine primila deset novih zemalja: Kipar, Češku, Estoniju, Mađarsku, Letoniju, Litvaniju, Maltu, Poljsku, Slovačku i Sloveniju. Bugarska i Rumunija su postale članice 2007. godine. Poslednje proširenje EU dogodilo se 2013. godine kada joj je pristupila Hrvatska.
(EUpravo zato)
