Da bi postale članice EU, zemlje moraju da usklade svoje propise sa takozvane acquis communautaire, skupom zakona, standarda i politika koji važe u okviru bloka od 27 zemalja članica.
To obuhvata i oblast tehnologije i digitalne infrastrukture, od uvođenja digitalnih novčanika i elektronskih državnih servisa, do uspostavljanja nivoa sajber bezbednosti i regulisanja novih tehnologija poput veštačke inteligencije (AI).
Uoči Samita o proširenju EU, evo kako zemlje kandidati trenutno stoje kada je reč o ispunjavanju evropskih digitalnih standarda.
Digitalni novčanici
Evropska unija je 2024. godine usvojila rezoluciju kojom poziva zemlje članice da u naredne dve godine razviju digitalne novčanike, kao deo šire digitalne ponude građanima.
Digitalni novčanici omogućavaju korisnicima da pristupe svojim elektronskim identitetima, potvrde svoj identitet i čuvaju, dele ili potpisuju važne dokumente.
Oni moraju biti u potpunosti usklađeni sa pravilima EU o zaštiti podataka i privatnosti (GDPR).
Neke od zemalja kandidata, među kojima su Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Moldavija, već testiraju svoje aplikacije digitalnih novčanika. Do 2026. godine, i Ukrajina, Srbija i Albanija trebalo bi da uvedu sopstvene verzije.
U Moldaviji se projekat razvija uz podršku EU kroz program We Build Consortium.
U okviru državne platforme EVO razvija se digitalni novčanik sa mogućnošću elektronskog potpisa.
Severna Makedonija najavljuje da će do kraja godine lansirati „superaplikaciju" m.Uslugi, koja će građanima nuditi podsetnike na rokove, digitalno sanduče i prostor za čuvanje dokumenata.
U Albaniji, prema navodima lokalnih medija, digitalni identitet razvija državna kompanija Identitek.
Građani će moći da koriste ličnu kartu putem telefona ili računara, kao multifunkcionalni digitalni novčanik.
Sajber bezbednost
Zemlje kandidati moraju da se usklade i sa više propisa iz oblasti sajber bezbednosti, uključujući direktive o mrežnim i informacionim sistemima (NIS), koje postavljaju zajednička pravila za 18 sektora.
Svaka zemlja mora da izradi nacionalnu strategiju sajber bezbednosti, kao i listu ključnih usluga kojima je potrebna dodatna zaštita -- u oblastima energetike, saobraćaja, zdravstva, finansija i digitalne infrastrukture.
Prema Strategiji sajber bezbednosti EU, zemlje moraju biti spremne i da razmenjuju podatke o pretnjama i pružaju pomoć drugim članicama u slučaju većeg napada.
Ukrajina je to pokazala 2023. godine potpisivanjem sporazuma između svog nacionalnog centra za koordinaciju sajber bezbednosti i Evropske agencije za sajber bezbednost (ENISA), radi obuke stručnjaka i razmene informacija.
EU je takođe osnovala sajber laboratoriju za ukrajinske oružane snage i pokrenula inicijativu Tallinn Mechanism za jačanje sajber kapaciteta u Ukrajini.
Pored Ukrajine, Albanija, Crna Gora, Turska, Gruzija, Moldavija i Severna Makedonija usvojile su svoje nacionalne strategije sajber bezbednosti koje su delimično usklađene sa pravilima EU.
Moldavija će se uskoro pridružiti i evropskoj rezervi sajber stručnjaka, koja će pružati pomoć u slučaju ozbiljnih napada.
Crna Gora je još 2022. godine, u saradnji sa Francuskom i Slovenijom, osnovala **Centar za razvoj sajber kapaciteta Zapadnog Balkana**.
Međutim, nisu sve strategije u potpunosti usklađene sa zakonodavstvom EU.
Turska je, prema navodima opozicije, kritikovana zbog odredbi koje bi mogle omogućiti nadzor i ograničiti slobodu govora.
Srbija, uz podršku EU, trenutno izrađuje strategiju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i jača kapacitete za prikupljanje elektronskih dokaza.
Nove tehnologije
Jedan od najnovijih propisa EU je Zakon o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act), koji uvodi sistem klasifikacije rizika i stroga pravila za upotrebu AI sistema.
Upotreba veštačke inteligencije u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu i bezbednosti mora da ispuni visoke standarde bezbednosti, transparentnosti i zaštite podataka.
Zemlje kandidati moraće da uspostave nacionalna tela koja će nadzirati primenu propisa i osigurati da svi AI sistemi budu proverljivi i da se može pratiti njihovo funkcionisanje.
Albanija, Moldavija, Srbija i Ukrajina već imaju strategije za razvoj AI, ali još nisu usvojile zakone koji bi ih sproveli u delo.
Albanija planira da koristi veštačku inteligenciju u energetici, javnim nabavkama i borbi protiv utaje poreza. Tirana je takođe uvela ono što naziva prvim "AI ministrom" na svetu", digitalnu platformu po imenu Diela, zaduženu za odlučivanje o javnim tenderima.
Premijer Edi Rama tvrdi da će ovaj sistem učiniti postupke "100 odsto oslobođenim korupcije".
Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi veštački modeli mogli pokazati pristrasnost i time uticati na rezultate.
Srbija je, uz AI strategiju, uspostavila i Savet za etiku u oblasti veštačke inteligencije, koji priprema zakonski okvir za njenu primenu.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
