Dan Evrope se održava 9. maja svake godine i tada se slavi mir i jedinstvo u Evropi.
Ovaj datum obeležava godišnjicu istorijske "Šumanove deklaracije" koja je iznela njegovu ideju o novom obliku političke saradnje u Evropi, koja bi rat među evropskim nacijama učinila nezamislivim.
Šumanov predlog se smatra početkom onoga što je sada Evropska unija.
Deklaraciju je 9. maja 1950. predstavio francuski šef diplomatije Robert Šuman čime je predloženo stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik (ECSC).
Evropa se pedesetih godina mučila da prebrodi razaranja nastala tokom Drugog svetskog rata. Kako bi se sprečilo da se takav rat ponovi, evropske vlade su se složile da udruže proizvodnju uglja i čelika, a cilj je bio da sukob između istorijskih neprijatelja Francuske i Nemačke bude "ne samo nezamisliv, već i materijalno nemoguć".
Od tri zajednice do Evropske unije
Vekovima je Evropa bila poprište krvavih ratova. Između 1870. i 1945. godine Francuska i Nemačka su se međusobno borile tri puta. Brojni evropski lideri su se uverili da je jedini način da očuvaju mir među svojim zemljama da ih ekonomski i politički ujedine.
Evropska zajednica za ugalj i čelik je osnovana 1951. godine, sa šest država članica: Belgijom, Zapadnom Nemačkom, Luksemburgom, Francuskom, Italijom i Holandijom. Nadležnost za donošenje odluka o industriji uglja i čelika u tim zemljama stavljena je u ruke "Visoke uprave", nezavisnog i nadnacionalnog tela.
Nekoliko godina kasnije, tih šest zemalja odlučilo je da ide dalje i integriše druge sektore svojih ekonomija. Godine 1957. potpisali su Rimske ugovore, stvarajući Evropsku zajednicu za atomsku energiju (EURATOM) i Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ). Države članice Unije odlučile su da uklone međusobne trgovinske barijere stvaranjem "zajedničkog tržišta".
Godine 1967. institucije tri Evropske zajednice su spojene. Od tada postoji jedna Komisija i jedan Savet ministara, kao i Evropski parlament.
Prvobitno su članove Evropskog parlamenta birali nacionalni parlamenti, ali su 1979. održani prvi direktni izbori. Od tada se neposredni izbori održavaju svakih pet godina.
Ugovorom iz Mastrihta (1992) uvedeni su novi oblici saradnje između vlada država članica – na primer, u oblasti odbrane i pravosuđa i unutrašnjih poslova.
Dodajući ovu međuvladinu saradnju postojećem sistemu "Zajednice", Ugovorom iz Mastrihta stvorena je Evropska unija (EU).
Evropska unija je zahvaljujući proširenjima sve više rasla. Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo pridružile su se 1973. godine, zatim Grčka 1981, Španija i Portugal 1986. i Austrija, Finska i Švedska 1995. godine.
Evropska unija je 2004. godine primila deset novih zemalja: Kipar, Češku, Estoniju, Mađarsku, Letoniju, Litvaniju, Maltu, Poljsku, Slovačku i Sloveniju. Bugarska i Rumunija su postale članice 2007. godine. Poslednje proširenje EU dogodilo se 2013. godine kada joj je pristupila Hrvatska.
(EUpravo Zato)
