Berlin je doneo istorijsku odluku: ukinuta su sva fiskalna ograničenja na odbrambene troškove, čime je otvoren put za stvaranje najmoćnije vojske u Evropi.
Ove radikalne reforme, koje je pokrenuo kancelar Fridrih Merc, omogućile su masovnu nabavku tenkova, artiljerije, borbenih aviona i ratnih brodova, vrednu stotine milijardi evra, dok Bundesver jača suočen s pretnjom Rusije.
Deceniju ranije, nemačke snage su doživljavale fijasko: tokom vežbe u Norveškoj, vojnici iz 371.
Pancergrenadirskog bataljona morali su da koriste improvizovane crne metle umesto mitraljeza. Incident je postao simbol slabosti Bundesvera i ismevanja od strane saveznika. Danas je situacija potpuno drugačija, nemačka vojska se transformiše u ozbiljnu silu, ključnu za odbranu NATO-a, posebno na istočnom krilu.
U slučaju napada na istočnu Evropu, Bundesver bi bio prvi u pružanju pomoći Poljskoj i drugim saveznicima.
Stručnjaci ističu da će ključnu ulogu igrati integracija kopnenih snaga, pešadije, tenkova, artiljerije i vazdušne podrške, uz koordinaciju sa SAD i Poljskom.
Decenije zanemarivanja vojne moći ostavile su Bundesver u lošem stanju.
Posle pada Berlinskog zida, vojna potrošnja pala je sa 2,5% na 1,4% BDP-a, a flota tenkova i aviona se drastično smanjila. Razorni efekat "mirovne dividende" rezultovao je time da je vojska bila primorana da kanibalizuje opremu da bi ostala operativna.
Prekretnicu su donela dva faktora: ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine i upozorenja Donalda Trampa da Amerika više možda neće finansirati evropsku odbranu.
Tadašnji kancelar Olaf Šolc obećao je "moćan, najsavremeniji Bundesver" i fond od 100 milijardi evra za vojsku.
Povratak Donalda Trampa dodatno je podstakao Fridriha Merca da pokrene radikalne reforme i obezbedi da Nemačka postane samostalna od SAD u svojoj odbrambenoj politici.
Ustavna promena koja je ukinula ograničenja na zaduživanje omogućila je ogroman prostor za modernizaciju Bundesvera, sa ciljem da postane „najjača konvencionalna vojska u Evropi".
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
