Prošle nedelje u Austriji je završena javna rasprava o nacrtu zakona kojim bi se devojčicama do 14 godina zabranilo nošenje marame u školama.
Ukoliko zakon bude usvojen u parlamentu, očekuje se da stupi na snagu u februaru naredne godine, sa početkom drugog polugodišta. Ovo je drugi pokušaj da se pravno uredi to pitanje.
Prvi zakon o zabrani marama donet je 2019. godine u vreme koalicije konzervativaca i slobodara, ali ga je godinu kasnije ukinuo Ustavni sud. Sadašnja vlada, koju čine konzervativci, socijaldemokrate i liberali (NEOS), tvrdi da je novi predlog bolje pripremljen, dok ustavni stručnjaci nisu uvereni u to.
Ministarka za integracije Klaudija Plakolm (Narodna partija) izjavila je da veruje kako će ovaj put zakon izdržati test Ustavnog suda. Ona naglašava da novi nacrt nije samo o zabrani, već deo šireg paketa društvenih mera, dok je raniji zakon iz 2019. bio isključivo restriktivan.
Vlada tvrdi da je cilj zakona jačanje rodne ravnopravnosti i zaštita devojčica od verske i socijalne indoktrinacije. Predviđene su i konkretne kazne, od razgovora s roditeljima i uključivanja psihologa, do novčanih sankcija koje mogu dostići i 1.000 evra.
Za razliku od starog zakona, zabrana će se sada odnositi i na privatne škole. Procene Ministarstva integracija govore da bi zakon mogao da obuhvati oko 12.000 devojčica iz muslimanskih porodica, mada se taj broj ne zna sa sigurnošću.
Uz zabranu, vlada planira i niz programa kojima bi se devojčicama pomoglo da razviju samopouzdanje i sposobnost samostalnog donošenja odluka. U planu su i radionice sa roditeljima, kao i edukacija dečaka i mladih muškaraca iz muslimanskih zajednica, s ciljem da se smanji uticaj takozvanih "čuvara islamskog morala".
Detalji o tim društvenim merama biće predstavljeni početkom novembra, ali je već jasno da se država ovim zakonom direktno meša u odnose unutar tradicionalnih muslimanskih porodica.
Od septembra do kraja javne rasprave 23. oktobra, građani i institucije mogli su putem sajta parlamenta da dostave komentare, stiglo ih je oko 600, a većina je bila negativna.
Nezavisno telo Pravna komora za jednakost (GAW) smatra da je zakon neustavan i da diskriminiše muslimanke, upozoravajući da bi mogao da otvori vrata samovolji i nejednakom tretmanu.
Slično mišljenje deli i Islamska verska zajednica u Austriji, čiji predsednik Umit Vural tvrdi da se time ograničavaju verske slobode, te kritikuje izjave ministarke Plakolm koja maramu opisuje kao "znak ekstremizma".
Kritičari ističu da zakon polazi od predrasude da sve devojčice maramu nose pod prisilom, ignorišući činjenicu da to može biti i lični izbor ili izraz identiteta. Strahuju da bi zabrana mogla dovesti do veće socijalne izolacije i diskriminacije u školama.
S druge strane, pristalice zakona smatraju da devojčice tog uzrasta ne mogu slobodno donositi takve odluke i da su često pod uticajem porodičnih i verskih autoriteta, pa je zakon oblik zaštite.
Očekuje se da zakon bez problema prođe kroz parlament, ali bi Ustavni sud mogao predstavljati prepreku. Ustavni pravnik Hajnc Majer podseća da je sličan zakon već jednom oboren, jer krši načelo jednakosti, pošto ne zabranjuje i druge verske simbole, poput jevrejske kippe ili hrišćanskog krstića.
Austrija je već 2017. godine zabranila potpuno pokrivanje lica u javnosti, poznato kao zabrana burki.
Novi zakon, ukoliko bude usvojen, predstavljao bi preventivnu meru, usmerenu na oblikovanje društvenih odnosa, a ne na sankcionisanje već postojećih pojava.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
