Bio je avgust 1944. godine.
Situacija na Crnom moru, a samim tim i na Dunavu se zahuktala. Nemačka Vrhovna komanda je odlučila da se crnomorska flota i dunavska flotila povuku iz Crnog mora i donjeg dela Dunava, a operaciju je predvodio kontradmiral Paul-Vili Zib.
Cilj je bio da se poduhvat sprovede uzvodno Dunavom, kako bi ljudstvo, oprema, ratni materijal i industrijske i prehrambene sirovine mogli da se probiju0 do teritorija koje su se još nalazile pod nemačkom kontrolom. Kako se navodi u publikaciji "Dunav u Srbiji: Putovanje kroz tehničke muzeje", u izdanju Muzeja nauke i tehnike, konvoj se prostirao dužinom od 20 do 25 kilometara, a u njemu je bilo između 170 i 250 plovila različitih tipova i namene: teretnjaci, ratni transporteri, patrolni brodovi, brod bolnica Bamberg, tegljači preuređeni u minolovce, obični tegljači, desantni brodovi, desantni brodovi za probijanje prepreka, brodovi radionice, teretni šlepovi i šlepovi tankeri (cisterne).
Nemcima nije naruku išlo ni to što je pala rumunska vlada, pa su se dve rumunske armije priključile Sovjetima. Povlačenje nije prošlo bez borbi, a u oblasti Černavoda, prema nemačkim podacima, izgubljeno je 11 brodova sa 480 ljudi.
Kada su se ranjenici 28. avgusta iskrcali kod Svištova, prvi put je razmatrana ideja potapanja brodova kako bi se zaustavilo prodiranje sovjetske armije.
Konvoj je, ipak, tokom noći nastavio plovidbu, a brodove koji nisu mogli da isplove zbog nedostatka goriva zarobila je sovjetska armija, dok je deo plovila potopljen. Kako se navodi u publikaciji, u rejon Vidin-Kalafat konvoj je stigao 31. avgusta 1944. godine, a u međuvremenu je još šest teglećih šlepova potopljeno van plovnog puta, ali se kod Vidina grupi priključilo novih devet artiljerijskih splavova. Postoji podatak da je konvoj u tom trenutku imao 194 broda sa najmanje 4.000 ljudi, oko 1.600 civila koji su se povlačili zajedno sa vojskom i 2.500 vojnika i mornara.
Zib je doneo odluku da se probije kroz rumunske položaje kod Kalafata. Proboj je izveden u noći između 31. avgusta i 1. septembra uz teške borbe, a na kraju je nemačka vojska ostala bez 22 plovila. 400 ljudi je poginulo, a više od 500 je ranjeno.
U Prahovo su prvi brodovi počeli su da pristižu između 1. i 2. septembra kada je iskrcano oko 1.600 ranjenika koji su evakuisani zajedno sa civilima. Zib je odleteo za Beograd sa aerodroma koji se nalazio iza današnje železničke stanice u Prahovu. Tada je saznao da se Gvozdena vrata Đerdapske klisure, kroz koja je konvoj morao da prođe, već nalaze u rukama Crvene armije koja je, pritom, bila ojačana rumunskim snagama.
Postalo je sasvim jasno da proboj konvoja nije moguć, kao ni osvajanje Gvozdenih vrata. Zib je odlučio da treba potopiti sva plovila koja se se nalazila u konvoju, a ideju je počeo da sprovodi u delo 6. septembra 1944.
Posade su same onesposobile i potopile brodove kako ne bi pali u ruke Sovjeta, ali i iz strateškoh razloga - da prepreče i onesposobe plovni put.
Na toku Dunava od Radujevca do Milutinovca (km 857 do 900), u periodu od 6. do 20. septembra 1944. godine potopljen je veliki broj nemačkih ratnih i transportnih brodova i drugih plovnih objekata. Najveća koncentracija potopljenih objekata je u rejonu samog Prahova, odnosno od km 857 do 862 toka Dunava.
Srbija sprovodi poduhvat jedinstven u svetu
Još su vojnici Crvene armije želeli da uklone te prepreke, a ono što su uspeli da izvuku, stavljali su u ponovnu upotrebu. U to vreme nisu bile uključene nadležne državne službe Jugoslavije, ali su kasnije sovjetske i jugoslovenske ekipe, uz pomoć meštana sela Prahova, zajedno radile na izvlačenju brodova. Tako su izvađeni sedam brodova i dva šlepa.
Danas, situacija nije mnogo promenjena. Olupine potopljene nemačke flote i dalje značajno ometaju plovidbu na ovom delu Dunava zbog čega se u poduhvat uključila i Evropska unija koja je, preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan, obezbedila 16 miliona evra bespovratnih sredstava za njihovo uklanjanje. Još pre pet godina je obavljena Izrada tehničkog izveštaja o prisustvu NUS-a (neeksplodiranih ubojnih sredstava) na nemačkim brodovima u Prahovu. Stručnjaci su dobili sliku "nultog stanja" - položaja brodova, kao i potencijalnih eksplozivnih sredstava. Na početku vađenja plovila 2023. je ponovo urađeno snimanje rečnog korita, a i ronioci su obavili vizuelni pregled dna.
Projekat je vrlo specifičan i težak, a na njemu rade različite ekipe, poševši od Centra za razminiranje Republike Srbije koji je izradio projekat zaštite od EOR (eksplozivnih ostataka rata) prilikom uklanjanja 21 potopljenog plovila. Kako navode iz Centra za EUpravo zato, na osnovu projekta konzorcijum ovlašćenih pravnih lica, koja su izvođači radova, izrađuje izvođačke planove za svaki brod pojedinačno. Izvođač radova, kompanija "Millenium Team", radove koordiniše sa više institucija (Kapetanija Prahovo, Plovput, Republička direkcija za vode, Zavod za zaštitu spomenika Niš, Elixir, HE Đerdap).
"Ovo je jedinstven poduhvat u celom svetu - da se vade potopljeni brodovi na kojima ima eksplozivnih ostataka rata. A naročito na jednoj takvoj moćnoj reci kao što je Dunav, gde se protok vode meri hiljadama kubika u sekundi i gde je brzina kretanja vode veoma velika, vidljivost pod vodom veoma mala i gde je rad na ovim poslovima ograničen samo na periode niskog vodostaja kada je voda bistrija i kada je malo manja brzina kretanja vode. Za izvođenje ovih poslova nemamo uzor u svetu, nemamo od koga da prepišemo, već sve metodologije i tehnike moramo da osmišljavamo i pronalazimo sami, odnosno sa svojim partnerima koji rade na ovim poslovima", saopšteno je iz Centra za razminiranje za naš portal.
Na potopljenim brodovima se nalaze različita ubojna sredstva koja su i posle više od 80 godina provedenih u vodi i dalje veoma opasna.
"Do sada su na brodovima pronađene ručne bombe, velika količina topovske municije za protivavionske topove, kao i dubinska bomba velike razorne moći, a ko zna šta će se još pronaći. Sve ukazuje na to kolika je složenost ovog zadatka koji iziskuje angažovanje vrhunskih ronilaca koji ujedno moraju da budu i pirotehničari, ili vrhunske pirotehničare koji moraju da budu i ronioci. I na kraju, možemo reći da je ovo po svemu veoma opasan posao, koji zahteva velike resurse svih vrsta i nosi veoma složene probleme, koje ćemo rešavati narednih nekoliko godina", dodaje se.
Na projektu rade ukupno četiri ronioca, od kojih dva poseduju EOD sertifikate (za razminiranje). Osim njih, tu su i mašinisti, medicinski tehničari, demineri, brodske posade, pomoćno osoblje…
Gde će biti brodovi izvučeni iz Dunava?
Dok se u blizini Luke Prahovo obavljaju veliki radovi na izvlačenju plovila, uz specijalnu mehanizaciju, za sada je samo jedan uklonjen iz reke. Mi smo obišli plac u selu Prahovu u kome se nalazi. Teži oko 30 tona, ali je nakon vađenja iz vode bio težak 70 tona usled raznog nagomilanog materijala i municije. Pored njega je smešteno jedno "obično" plovilo koje je usput izvađeno i ne zna se tačno iz kog perioda potiče, ali se verovatno radi o ribarskom brodiću od pre nekoliko decenija.
Plac je ograđen i pod ključem, i čeka naredna plovila koja su obeležila istoriju ovog kraja.
Kako nam je rečeno na terenu, sve iznad kote 23.20m mora da se ukloni, a plovila koja se nalaze na većim dubinama ne predstavljaju pretnju ni prepreku za plovidbu. Dva broda su, stoga, potkopana i to potpuno bezbedno, dok druga plovila moraju da se seku i onda izvlače.
"Kada je u avgustu 2024. godine izvađen iz Dunava brod minolovac, na kome je pronađena municija za protivavionske topove, procenjeno je da je uklonjeno između 4.000 do 5.000 komada ove municije. Razmatra se bezbedan način njihovog uništavanja", pojasnili su iz Centra za razminiranje.
Iz "Millenium team"-a preciziraju da na projektu akitvno učestvuju predstavnici Evropske investicione banke koji redovno obilaze teren i učestvuju na mesečnim sastancima.
A šta će dalje biti sa brodovima?
"Ministarstvo kulture treba da odredi finalnu destinaciju izvađenih plovila. Plan je da izabrana plovila budu izložena kao eksponati. Ukoliko ne budu od značaja za Ministarstvo kulture, biće odvožena na najbližu deponiju", rečeno je iz ove firme za EUpravo zato.
Radovi na uklanjanju brodova se nastavljaju punom parom kako bi se obezbedila neometana plovidba i rešila ova crna tačka na Dunavu.
(EUpravo zato)
