Robert Prevost iz SAD biće novi papa, pošto je izabran nakon dvodnevnog glasanja u Sikstinskoj kapeli. On je preuzeo ime Leo XIV. On je ubrzo, nakon što je obukao tradicionalnu, belu papsku mantiju uz crvenu liturgijsku odeću, izašao na balkon bazilike Svetog Petra kao novi vođa preko 1,4 milijarde katolika u svetu.
U prvom obraćanju vernicima, kao njihov poglavar, najpre je odao počast preminulom papi Franji, pozivajući okupljene da se sete zaostavštine njegovog prethodnika.
"Držimo u ušima slab glas pape Franje koji blagosilja Rim. Papa koji je blagoslovio Rim, dao je svoj blagoslov celom svetu tog uskršnjeg jutra. Dozvolite mi da nastavim sa tim blagoslovom. Bog nas voli. Bog voli svakoga. Zlo neće pobediti", rekao je on na italijanskom obraćajući se okupljenima u Vatikanu.
Bogata biografija novog pape
Kardinal Robert Frensis Prevost rođen je 14. septembra 1955. godine u Čikagu, u saveznoj državi Ilinois u Sjedinjenim Američkim Državama. Novicijat Reda svetog Avgustina (O.S.A.) započeo je 1977. godine u provinciji „Naša Gospa od Dobrog Saveta“ u Sent Luisu, a svečane zavete položio je 29. avgusta 1981. Studije teologije završio je na Katoličkom teološkom institutu u Čikagu.
Doktorirao je 1987. godine sa temom „Uloga lokalnog priora u Redu svetog Avgustina“. Iste godine postavljen je za direktora za prizive i misije u svojoj avgustinskoj provinciji u Ilinoisu.
Od 1988. boravio je u misiji u Truhilju, gde je predvodio projekat zajedničke formacije za kandidate u tri peruanska vikarijata, bio prior zajednice (1988–1992), direktor formacije (1988–1998) i profesor u semeništu „San Karlos i San Marselo“, gde je predavao kanonsko, moralno i patrističko pravo.
U periodu 1989–1998. obavljao je i dužnost sudskog vikarija nadbiskupije Truhiljo. Izabran je 1999. za provincijala svoje avgustinske zajednice u Čikagu, a već 2001. za generala celog reda, što mu je povereno i drugi put 2007. godine.
U intervjuu za Vatikan njuz ubrzo nakon što je postao vođa Dikasterija za biskupe, Prevost je rekao da i dalje sebe smatra misionarom.
"Moj poziv, kao i poziv svakog hrišćanina, je da budem misionar, da propovedam Jevanđelje gde god da se nalazim," rekao je tada.
Da bi papa bio izabran bilo je neophodno da glasa 133 kardinala sa pravom glasa, koji su svi bili zatvoreni u Vatikanu tokom konklave. Bilo kome od njih bilo je potrebno dve trećine glasova da bi postao sledeći papa.
Nakon što su prebrojani glasovi i kada je postalo jasno da je novi pontif izabran spaljeni su glasački listići i dodata je posebna hemikalija kako bi se pojavio beli dim, a istovremeno su se oglasila zvona na Crkvi Svetog Petra kako bi se obavestili oduševljeni vernici.
Radost i suze radosnice mogli su se videti na licima vernika. istovremenno više hiljada njih je pohrlilo na trg kako bi čulo tradicionalno prvo obraćanje novog pape "Urbi et orbi" (Gradu Rimu i svetu).
Čestitke lidera
Povodom izbora novog pape, ređaju se čestitke zvaničnika, a prve poruke stigle su i iz evropskih institucija. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, oglasila sa na zvaničnim nalozima na društvenim mrežama i čestitala novom poglavaru Rimokatoličke crkve na izboru.
"Želimo da njegov pontifikat bude vođen mudrošću i snagom, dok vodi katoličku zajednicu i inspiriše svet svojom posvećenošću miru i dijalogu", navela je Fon der Lajen.
Čestitke je uputio i predsednik SAD, Donald Tramp, putem svoje društvene mreže i poručio da je velika čast shvatiti da je on prvi američki papa.
"Kakvo uzbuđenje i kakva velika čast za našu zemlju. Radujem se susretu s papom Lavom XIV (Leom). Biće to vrlo značajan trenutak", poručio je američki predsednik.
(EUpravo zato.rs)
