Nemački Bundestag danas gasa o poverenju kancelaru Olafu Šolcu, odnosno njegovoj vladi.
Nakon raspada nemačke "koalicije semafor" i Šolca koji je vladao sa manjinskom koalicijom koju čine Socijaldemokratska partija (SPD) i Zelena stranka, glasanje o poverenju vladi bilo je izvesno.
Šolc je po ovom pitanju formalno podneo predlog predsedniku Bundestaga Berbel Basu prošle srede.
Šta je glasanje o poverenju?
Glasanje o poverenju je političko sredstvo kojim savezni kancelar može da proveri da li Bundestag ima poverenje u njega i njegovu politiku.
Ova procedura uneta je u nemačko pravo posle Drugog svetskog rata kako bi se osiguralo da savezni kancelar ne može sam da raspusti Bundestag. Do sada je glasanje o poverenju raspisivano pet puta u istoriji Nemačke.
Poslednji put pre skoro 20 godina raspisao ga je bivši kancelar SPD Gerhard Šreder.
Glasanje o poverenju regulisano je članom 68 nemačkog ustava. Takođe se navodi da predlog o poverenju mora biti primljen najmanje 48 sati pre glasanja, a Šolc je ispunio rok svojim zahtevom podnetim prošle srede.
Šolc će danas obrazložiti svoj predlog u kratkom govoru u Bundestagu, a o predlogu će se odlučivati prozivnim glasanjem.
Uglavnom se očekuje da Šolc izgubi glasanje o poverenju, drugim rečima, da većina u Bundestagu više neće imati poverenja u njega i njegovu vladu.
Njegova partija SPD trenutno ima 207 mesta u Bundestagu. Preostala koaliciona stranka, Zeleni, ima 117 mesta.
Ukupno, poslanici dve stranke stoga ne bi dostigli većinu od 367. Osim toga, neki poslanici Zelenih su već najavili da će biti uzdržani.
Šta posle toga?
Ako Šolc izgubi poverenje kako se očekuje, onda će predložiti saveznom predsedniku Frank-Valteru Štajnmajeru da se Bundestag raspusti.
Štajnmajer može da odluči da li će raspustiti Bundestag ili ne. Štajnmajer je već nagovestio u govoru u novembru da će to učiniti ako Šolc izgubi poverenje.
Prema pisanju medija, još nije jasno kada će Štajnmajer doneti odluku. Međutim, on mora da raspusti Bundestag u roku od 21 dan nakon zahteva za raspuštanje.
Novi izbori se tada moraju održati u roku od 60 dana, kako je predviđeno članom 39 nemačkog ustava.
Datum za nove izbore već je određen za 23. februar 2025, a da bi se ispoštovao ovaj rok, nemački mediji očekuju da će Štajnmajer raspustiti Bundestag posle božićnih praznika 27. decembra.
Uz izglede za nove izbore, izborna kampanja će zaista i krenuti. Nacrti izbornih programa stranaka su već dostupni, a SPD, FDP i CDU/CSU nameravaju da usvoje i objave svoje programe u utorak.
U trenutnim anketama, CDU/CSU je daleko ispred SPD Olafa Šolca.
Prema profesoru političkih nauka dr Hajo Funkeu, FDP je najveći gubitnik glasanja o poverenju.
"Čini se da SPD i Zeleni imaju koristi od kraja koalicije, a lider SPD Olaf Šolc se oseća oslobođenim raspuštanjem koalicije", naveo je on.
Što se tiče predizborne kampanje, Funke kaže da su tu tri ključna pitanja - upravljanje ekonomskom krizom, socijalna pravda i rat/mir koja će dominirati izbornom kampanjom.
Samo nekoliko sati nakon što je Donald Tramp po drugi put izabran za predsednika SAD, nemačka vlada se raspala.
Šolc je smenio ministra finansija Kristijana Lindnera. Konferencija za štampu koja je usledila bila je, iznenađujuće za stanovništvo, okarakterisana emocijama. Od tada, kancelar Šolc vlada sa manjinskom vladom koju čine njegov SPD i Zeleni.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
