Vanredni izbori u Nemačkoj će se održati 23. februara: Šolca pre toga čeka još jedno neugodno glasanje

Nemački vanredni parlamentarni izbori će biti održani 23. februara, preneli su mediji.

To je pokrenulo čitav niz događaja koji će dovesti do vanrednih izbora u Nemačkoj u roku od nekoliko meseci.

Šolc je prvo želeo da glasanje o poverenju bude u januaru, a izbori u martu, međutim, Merc je to odbio.

Šta čeka Nemačku u narednom periodu?

Nemačka, koja je oprezna da joj se ne ponovi užasna nestabilnost Vajmarske republike s početka 20. veka, ne olakšava održavanje vanrednih izbora.

Pre nego što se to dogodi, Šolc mora da raspiše glasanje o poverenju u parlamentu, a u ishod gotovo da ni on više ne sumnja. Nemačkom predsedniku bi tada bilo dozvoljeno da raspusti parlament u roku od 21 dana, a vanredni izbori će uslediti u narednih 60 dana.

Nakon što je otpustio ministra finansija Kristijana Lindnera na nacionalnoj televiziji, kancelar je rekao da namerava da nastavi da vlada sa manjinskom vladom do 15. januara, kada će održati glasanje o poverenju koji će dovesti do novih izbora do kraja marta.

Ali nakon što je predložio ovaj vremenski okvir, njegovi politički protivnici su tražili da drastično ubrza ove aktivnosti.

Fridrih Merc, lider CDU-a i verovatno sledeći nemački kancelar, na osnovu trenutnih anketa, pozvao je Šolca da osigura da se izbori održe pre nego što Tramp preuzme dužnost u SAD 20. januara, tvrdeći da politička hitnost trenutka zahteva žurbu.

„Jednostavno ne možemo da priuštimo da imamo vladu bez većine u Nemačkoj nekoliko meseci", rekao je on.

Za oba lidera postoji jasna politička kalkulacija.

Za CDU, raniji izbori bi joj omogućili da iskoristi svoju relativno snažnu trenutnu podršku i prednost, što bi dalo njihovim protivnicima manje vremena za obnovu.

Šolc, u međuvremenu, želi još vremena da poboljša izglede svoje stranke i donese neke popularne mere za koje misli da bi mu pomogle da ojača socijalne beneficije, a sebi podršku.

U nedeljnom televizijskom intervjuu, Šolc je izgleda podlegao pred pritiscima i rekao da je spreman da održi glasanje o poverenju vladi pre Božića. Međutim, to je za Merca takođe bilo prekasno.

Ali čak i ako se pronađe politička volja, ogromna nemačka birokratija, koja nije baš proslavljena po svojim brzim odgovorima mogla bi i dalje stajati na putu kao prepreka.

Lider saveznog tela koje nadgleda izbore navodno je u pismu Šolca upozorio da će izbori u prva dva meseca 2025. dovesti do "neprocenjivih rizika". To uključuje praktične prepreke tehničke prirode, napisao je zvaničnik, uključujući nabavku dovoljno papira i adekvatne usluge štampanja.

Ko će pobediti?

Mercov CDU i njihova konzervativna bavarska sestrinska partija, Hrišćansko-socijalna unija (CSU), trenutno vode u anketama sa velikom razlikom, sa podrškom od 32 odsto, i verovatno će predvoditi bilo koju buduću koalicionu vladu.

S druge strane, Šolcov SPD je prema sadašnjim izgledima treći sa 16 odsto, odmah iza krajnje desničarske AfD.

Pošto je CDU obećao da neće formirati saveznu koaliciju sa AfD-om, gotovo je izvesno da će formirati koaliciju sa Šolcovim SPD-om koji bi do tada mogao imati novog lidera na vrhu liste.

Na osnovu trenutnih anketa i političke fragmentacije zemlje, konzervativcima i SPD-u će možda biti potrebna treća strana sa kojom bi vladali.

Dva glavna kandidata koji se ne bi baš najbolje slagali.

Zeleni koji trenutno imaju 10 odsto glasova postali su omiljena meta konzervativaca zbog njihove politike o imigraciji i klimi.

FDP bi bila bolja opcija za konzervativce, ali ne toliko za SPD, a osim toga, FDP sada ima 4 procenta, što je ispod cenzusa potrebnog da uđe u parlament tako da oni ionako možda neće biti opcija.

Kako god da se stvari odvijaju sledeća koalicija može biti jednako lomljiva kao i prethodna, ali to će vreme pokazati.

(M.A./EUpravo zato/politico.eu)