Izvršni odbor i regionalni stranački čelnici Afd-a složili su se na sastanku u Berlinu da Vajdel bude glavna stranačka kandidatkinja.

"Danas je veliki dan za stranku i veliki dan za Nemačku", rekla je Vajdel na zajedničkoj konferenciji za novinare s zamenikom predsednika stranke Tinom Krupalom.

Ona je odluku AfD-a da je nominuje za kandidata za kancelara objasnila tvrdnjom da njena stranka ima pravo na vlast, pozivajući se na ankete.

AfD, koji je osnovan 2013. i prvi put ušao u parlament 2017., trenutno ima između 18 i 19 odsto glasova, što ga stavlja na drugo mesto iza konzervativnog bloka CDU/CSU sa 32 do 33 odsto.

Vladajuća Socijaldemokratska stranka kancelara Olafa Šolca trenutno ima oko 18 odsto glasova.

Šolcova trostranačka - Semafor koalicija raspala se početkom novembra nakon što je kancelar otpustio bivšeg ministra finansija Kristijana Lindnera iz Slobodna demokratska stranka, nakon meseci sporova oko ekonomske politike i budžeta za 2025.

Kancelar je najavio planove za održavanje glasanja o poverenju krajem ovog meseca, za koje se očekuje da će dovesti do prevremenih izbora 23. februara.

Ko je Alis Vajdel?

Vajdel je rođena 1979. i odrasla je u pokrajini Nordrhejn-Vestfalen u Nemačkoj, a njen otac, Gerhard član je AfD-a kome se Alis pridružila 2013. godine.

Bivša bankara u Goldman Saksu je radikalna desničarka u stranci koju mnogi optužuju za neonacističku ideologiju.

S druge strane, Alis je pripadnica lgbt populacije, o čemu javno govori, ujedno je i majka dvoje dece.

Javnosti je poznato da je u vezi sa imigranktinjom sa Šri Lanke.

Vajdel doktorirala je ekonomiju, godinama je živela u Kini, a ima kuću u Švajcarskoj, gde i živi.

Iako nekarakteristično za pripadnike ovakve političke orijentacije, ona se zalaže za očuvanje postojećeg stanja kada su u pitanju prava homoseksualaca.

Naime, Vajdelova se zalaže da homoseksualni partneri mogu da žive u registrovanom partnerstvu, ali ne i braku i smatra da privatni život mora da bude odvojen od političkog.

Kao i njena stranka AfD, ona se slaže po pitanju stava prema islamu i sigurnih granica. 

Kako je izjavljivala, "strance treba prihvatiti ako zemlji  donose napredak", a izbeglice bez kvalifikacija i obrazovanja nazvala je poslednjim ekserom u kovčegu nemačkog socijalnog sistema.

Kako ju je opisao Hans Forlender, politikolog na Tehničkom univerzitetu u Drezdenu, ona daje AfD-u auru buržoaske respektabilnosti koja ima snažnu privlačnost za birače srednje klase izvan tradicionalne tvrdodesničarske baze.

Ona je poznata i po stavu o "Degzitu", odnosno o tome da , kako je kazala Fajnenšal Tajmsu, "ukoliko reforma nije moguća, i ako ne uspemo ponovno da izgradimo suverenitet država članica EU, trebalo bi da pustimo ljude da odluče, baš kao što je Velika Britanija učinila. I mogli bismo da imamo referendum o Degzitu, izlasku Nemačke iz EU".

(M.A./EUpravo zato/index.hr)