Nakon što se potvrdi najava da će vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biti održani 25. oktobra, Narodna skupština će u narednim danima biti raspuštena, čime bi zemlja ušla u formalni izborni period.
Šta se u tom trenutku dešava sa državom - da li Srbija ostaje bez vlasti dok građani ne izaberu novi parlament?
Raspuštanjem Skupštine ne nastaje vakuum vlasti. Postojeća Vlada nastavlja da obavlja svoje funkcije, ali joj prestaje mandat i od tog trenutka može da obavlja samo poslove određene zakonom, odnosno poslove koji su neophodni za nesmetano funkcionisanje države do izbora nove Vlade.
To proizlazi direktno iz Ustava Srbije, gde Član 128 propisuje da "mandat Vlade prestaje raspuštanjem Narodne skupštine, ali i da Vlada kojoj je mandat prestao može da vrši samo poslove određene zakonom, sve do izbora nove Vlade."
U javnosti se za takvu Vladu često koristi izraz "tehnička Vlada" i ona nastavlja da vodi tekuće poslove. Međutim, prema zakonu, nema isti prostor za donošenje političkih odluka kao Vlada sa punim mandatom.
Zakon o Vladi dodatno uređuje ograničenja za Vladu kojoj je prestao mandat. Ona, po pravilu, ne može da predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti da donosi propise, osim u situacijama predviđenim zakonom, kada je donošenje vezano za zakonski rok ili kada to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili okolnosti poput prirodne, privredne ili tehničke nesreće.
Šta se dešava sa Skupštinom i ko donosi ključne odluke?
Ni raspuštena Narodna skupština ne prestaje potpuno da postoji. Ustav izričito propisuje da raspuštena Skupština vrši samo tekuće ili neodložne poslove određene zakonom. Njena puna nadležnost ponovo bi se uspostavila u slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.
To praktično znači da tokom izbornog perioda nema novog parlamentarnog saziva koji bi donosio zakone. Postojeći saziv je raspušten, ali određene funkcije neophodne za funkcionisanje institucije ostaju.
Raspuštanjem Skupštine predsednik države ne gubi mandat
Raspuštanjem Skupštine ne prestaje mandat predsednika Republike, već on nastavlja da obavlja funkciju u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima.
Istovremeno, Vlada prelazi u režim ograničenog mandata, dok državna uprava i ostali državni organi nastavljaju da rade u okviru svojih nadležnosti.
Drugim rečima, Srbija tokom izbornog perioda nije "bez vlasti".
Postojeća izvršna vlast nastavlja da funkcioniše, ali sa ograničenim mandatom, dok je zakonodavna vlast raspuštenog parlamenta svedena na tekuće i neodložne poslove.
Šta se čeka do izbora i 25. oktobra?
Do dana glasanja država nastavlja da funkcioniše, dok se paralelno sprovodi izborni proces.
Predsednik Republike raspisuje izbore istovremeno sa raspuštanjem Skupštine, a Ustav propisuje da izbori moraju biti okončani najkasnije u roku od 60 dana od raspisivanja.
Posle izbora sledi konstituisanje novog saziva Narodne skupštine. Tek tada počinje postupak izbora nove Vlade. Predsednik Republike predlaže kandidata za predsednika Vlade, a nova Skupština glasa o programu i sastavu Vlade.
Vlada je zvanično izabrana kada za njen izbor glasa većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Zato je preciznije reći da nakon raspuštanja Skupštine Srbijom ne preuzima neko drugi, već postojeće institucije nastavljaju da rade u ustavno i zakonski ograničenom režimu sve dok građani ne izaberu novi parlament, a novi saziv potom ne izabere novu Vladu.
(EUpravo zato.rs)
