Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će podneti ostavku na tu funkciju. Ukoliko do toga zaista dođe, pokrenuo bi se ustavni i zakonski postupak za prestanak predsedničkog mandata i privremeno obavljanje predsedničke dužnosti do izbora novog šefa države.
"Ja ću samo još nekoliko nedelja da budem predsednik. Tada podnosim ostavku," izjavio je na skupu održanom tokom vikenda u Beogradu.
Ustav Srbije i Zakon o predsedniku Republike jasno propisuju proceduru u slučaju ostavke.
"Mandat predsednika Republike prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupštinu. Predsednik Republike dužan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da je obrazloži," navodi se u članu 14 zakona.
Predsednik podnosi pismenu ostavku predsedniku Narodne skupštine, a mandat mu prestaje danom podnošenja ostavke.
Od tog trenutka nastupa privremena sprečenost u vršenju predsedničke funkcije, pa dužnost predsednika Republike, u ograničenom obimu i najduže tri meseca, preuzima predsednik Narodne skupštine.
To, međutim, ne znači da predsednik parlamenta postaje novi predsednik Republike. Reč je o privremenom obavljanju ustavnih ovlašćenja kako bi se obezbedio kontinuitet funkcionisanja državnih institucija do izbora novog predsednika.
Dok predsednik Skupštine zamenjuje predsednika Republike, ovlašćen je da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za Skupštinu, da predlaže Skupštini kandidata za predsednika Vlade, da vrši nadležnosti u oblasti odbrane i da komanduje Vojskom Srbije.
Predsednik Skupštine koji zamenjuje predsednika Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.
U kom roku izbori moraju biti raspisani nakon ostavke predsednika?
U slučaju ostavke predsednika Republike, Ustav Srbije propisuje da novi predsednički izbori moraju biti raspisani tako da budu održani najkasnije u roku od tri meseca od dana prestanka mandata. Na taj način obezbeđuje se kontinuitet u obavljanju funkcije šefa države i sprečava nastanak institucionalnog vakuuma.
Mandat predsednika Republike, po pravilu, traje pet godina, zbog čega se redovni predsednički izbori održavaju u tom izbornom ciklusu. Međutim, ukoliko predsedniku mandat prestane pre isteka vremena na koje je izabran, bilo zbog ostavke ili razrešenja, raspisuju se vanredni predsednički izbori.
Prema Zakonu o izboru predsednika Republike, izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine. Kada je reč o redovnim izborima, oni se raspisuju 90 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika, tako da se izborni postupak okonča u narednih 60 dana.
U slučaju prevremenog prestanka mandata, predsednik Narodne skupštine dužan je da raspiše vanredne predsedničke izbore tako da se oni održe najkasnije u roku od tri meseca od dana prestanka mandata. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 niti više od 60 dana.
Predsednici u Evropi koji su podnosili ostavke pre isteka mandata
Ostavka predsednika države pre isteka mandata nije česta pojava u evropskim državama, ali nije ni bez presedana. U prethodnim decenijama više šefova država odlučilo je da napusti funkciju pre isteka mandata iz različitih razloga.
Jedan od najpoznatijih primera je bivši predsednik Nemačke Kristijan Vulf, koji je podneo ostavku u februaru 2012. godine nakon što je tužilaštvo zatražilo ukidanje njegovog imuniteta zbog sumnje na korupciju.
Iako je kasnije oslobođen optužbi, procenio je da više ne može da obavlja funkciju sa potrebnim autoritetom.
U Rumuniji je predsednik Klaus Johanis početkom februara 2025. godine podneo ostavku nekoliko meseci pre isteka drugog mandata. Odluku je doneo u trenutku kada je opozicija pokrenula postupak njegove suspenzije u parlamentu, ocenjujući da bi politička kriza dodatno produbila institucionalne podele u zemlji.
Još jedan primer dolazi iz Italije, gde je predsednik Đorđo Napolitano u januaru 2015. godine podneo ostavku zbog duboke starosti i zdravstvenih razloga, nakon što je gotovo dve godine ranije prihvatio da bude reizabran na funkciju kako bi pomogao u prevazilaženju političke krize.
Njegov mandat prekinut je pre isteka ustavnog roka, a potom je izabran novi predsednik.
(EUpravo zato.rs)
