Poslanici Skupštine Srbije usvojili su paket izmena izbornih zakona, kojim se uvode nova pravila za sprovođenje izbora, rad izbornih komisija i kandidovanje izbornih lista.
Reč je o dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima, kao i Zakona o Ustavnom sudu, a cilj usvojenih rešenja je usklađivanje sa preporukama Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) nakon izbora održanih krajem 2023. godine.
Reakcija iz Brisela
Već dan kasnije stigla je i reakcija iz Brisela. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da usvajanje izbornih zakona predstavlja "prvi važan korak ka podršci slobodnim i fer izborima" u Srbiji.
"Pozdravljam usvajanje četiri izborna zakona u Srbiji u skladu sa preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Ovo predstavlja prvi važan korak ka podršci slobodnim i fer izborima", stoji u objavi Marte Kos.
Zakon o izboru predsednika Republike
Zakon o izboru predsednika Republike, usvojen je nakon što je "za" glasalo 140 poslanika.
Dopunom zakona se predviđa da lica koja se imenuju u organe za sprovođenje izbora moraju da ispunjavaju uslove propisane zakonom, uključujući i posedovanje važeće potvrde o završenoj obuci za rad u lokalnoj izbornoj komisiji (opštinskoj, gradskoj i izbornoj komisiji gradske opštine), odnosno biračkom odboru.
Zakon je deo šire aktivnosti na unapređenju izbornih postupaka u Srbiji, kroz primenu preporuka iz Konačnog izveštaja Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima za narodne poslanike održanim 17. decembra 2023. godine, koje se odnose na materiju uređenu Zakonom o izboru narodnih poslanika i Zakonom o lokalnim izborima.
U cilju ispunjenja Preporuke 2 iz navedenog izveštaja Posmatračke misije ODIHR, zakonima o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, koje prati ovaj zakon, predlaže se uvođenje obaveze pohađanja odgovarajuće obuke, koje će sprovoditi Republička izborna komisija, kao uslova za imenovanje u lokalnu izbornu komisiju (opštinsku, gradsku i izbornu komisiju gradske opštine) i biračke odbore, kao organe koji su nadležni za sprovođenje izbora i na nacionalnom nivou (izbora za narodne poslanike i izbora za predsednika Republike) i na lokalnom nivou (izbora za odbornike skupština opština, gradova i gradskih opština).
Ovaj zakon se donosi u cilju konsekventnog normiranja da se obaveznost obuka kao uslov za imenovanje u organe za sprovođenje izbora odnosi i na organe koji sprovode izbore za predsednika Republike.
Zakon o lokalnim izborima
Izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima uvode neke novine u skladu sa preporukama ODIHR-a, kao što je obavezna obuka za rad članova izbornih komisija i biračkih odbora koju će vršiti Republička izborna komisija, uvodi se mogućnost da birači svojim potpisom mogu podržati više izbornih lista, a za izborne liste nacionalne manjine uvodi se obaveza da naziv izborne liste jasno ukaže na vezu sa političkom strankom nacionalne manjine. Usvajanje zakona je usko povezano sa usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, jer se rešenja u oba predloga zakona zasnivaju na istim preporukama iz izveštaja ODIHR.
Zakon ima za cilj unapređenje postupka izbora odbornika skupština jedinica lokalne samouprave u skladu sa preporukama iz Konačnog izveštaja Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima za narodne poslanike održanim 17. decembra 2023. godine koje se odnose na one aspekte izbornog postupka uređene Zakonom o izboru narodnih poslanika i to: unapređenje kapaciteta organa za sprovođenje izbora i postupak kandidovanja, uključujući i kandidovanje izbornih lista nacionalnih manjina.
Rešenja obuhvaćena zakonom se odnose na preporuke broj 2, 11 i 20 iz izveštaja ODIHR-a, a tekst zakona sačinjen je u skladu sa poslednjim komentarima ODIHR od 17. aprila 2026. godine.
Skupština usvojila izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu
Poslanici Narodne skupštine usvojili su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ustavnom sudu, koji je predložio narodni poslanik Miroslav Petrašinović.
Za zakon je glasalo 138 poslanika. Zakon uvodi novinu u skladu sa preporukom broj 24 iz Konačnog izveštaja Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o parlamentarnim izborima u Republici Srbiji održanim 17. decembra 2023. godine, u kojoj je navedno da bi Zakon o Ustavnom sudu trebalo da predvidi razumno kratke rokove za postupanje Ustavnog suda po zahtevima za odlučivanje u izbornom sporu, kao i da se omogući duži period za održavanje ponovnih izbora.
Zakon tako propisuje rok od tri dana da nadležni organ za sprovođenje izbora dostavi Ustavnom sudu odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju, koji su neophodni za vođenje postupka po zahtevu za odlučivanje o izbornom sporu.
Zakon propisuje da je Ustavni sud dužan da odluči o zahtevu za odlučivanje u izbornom sporu u roku od 20 dana od dana kada je od nadležnog organa za sprovođenje izbora primio odgovor i sve potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju.
Rok od 20 dana se smatra primerenim, imajući u vidu i okolnost da, u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu, postoji obaveza sprovođenja javne rasprave pred Ustavnim sudom o ustavnopravnim pitanjima u postupku rešavanja izbornih sporova.
Zakon takođe propisuje da se rok za održavanje ponovnih izbora, u slučaju kada je odlukom Ustavnog suda poništen u celini ili delimično izborni postupak, produžava sa 10 na 30 dana, od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.
Zakon o izboru narodnih poslanika
Za izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika glasala su 134 poslanika. Zakon uvodi novine u skladu sa preporukama ODIHR-a, kao što je obavezna obuka za rad članova izbornih komisija i biračkih odbora koju će vršiti Republička izborna komisija, uvodi se mogućnost da birači svojim potpisom mogu podržati više izbornih lista, pruža se mogućnost podnosiocu izborne liste da otkloni nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste, a za izborne liste nacionalne manjine uvodi se obaveza da naziv izborne liste jasno ukaže na vezu sa političkom strankom nacionalne manjine.
Zakon ima za cilj unapređenje izbornog procesa u skladu sa preporukama ODIHR-a nakon izbora održanih 17. decembra 2023. godine, posebno u delu koji se odnosi na rad izbornih organa i kandidovanje izbornih lista, uključujući liste nacionalnih manjina.
Jedna od ključnih novina je uvođenje obavezne obuke za članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora, koju će organizovati Republička izborna komisija. Potvrda o završenoj obuci biće uslov za rad u tim organima i važiće tri godine, kako bi se znanje redovno obnavljalo. Obuke će obuhvatati parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore i biće dostupne tokom cele godine.
Predviđeno je i da potvrda može prestati da važi ukoliko je lice osuđeno za krivična dela protiv izbornih prava ili ako je na biračkom mestu gde je bilo angažovano glasanje poništeno zbog ozbiljnih nepravilnosti.
Zakon menja i dosadašnje pravilo po kojem je birač mogao da podrži samo jednu izbornu listu, pa će ubuduće moći da podrži više lista. Takođe, Republička izborna komisija biće dužna da podnese krivičnu prijavu ako postoji sumnja na zloupotrebu ličnih podataka prilikom prikupljanja potpisa podrške.
Novim rešenjima omogućava se i da podnosioci izbornih lista isprave nedostatke koji sprečavaju proglašenje liste, osim u slučajevima predviđenim zakonom za odbacivanje liste.
Kada je reč o listama nacionalnih manjina, uvodi se obaveza da naziv liste jasno pokazuje vezu sa konkretnom nacionalnom manjinom ili manjinskom političkom strankom, kako bi se preciznije utvrdio status manjinske izborne liste.
(EUpravo zato.rs)
