Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biće održani 25. oktobra, prema nezvaničnim informacijama iz državnog vrha.
Iako odluka još nije zvanično saopštenja, Narodna skupština trebalo bi da bude raspuštena u narednim danima, na obrazloženi predlog Vlade Srbije, čime će biti ispunjeni formalni uslovi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Zakonski prozor za raspisivanje izbora već je otvoren. Drugim rečima, ukoliko se najava o 25. oktobru potvrdi, odluka predsednika Republike moraće da bude objavljena najkasnije 10. septembra. Od trenutka raspisivanja do glasanja sledi izborni period u kojem će se odvijati sve zakonom propisane izborne radnje, od podnošenja i proglašavanja izbornih lista do pripreme biračkih mesta i samog glasanja.
Raspuštanje Skupštine i raspisivanje izbora označiće i početak izbornog procesa, odnosno period u kojem će političke stranke i druge potencijalne podnosioce izbornih lista čekati niz zakonom propisanih rokova i izbornih radnji.
Prema Ustavu Srbije, predsednik Republike može da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog Vlade. Istovremeno sa raspuštanjem Skupštine, predsednik raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se oni okončaju najkasnije u roku od 60 dana od dana raspisivanja.
Ukoliko je 25. oktobar datum glasanja, izbori mogu biti raspisani najranije 26. avgusta, a najkasnije 10. septembra. Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje da od dana raspisivanja do dana glasanja mora proći najmanje 45, a najviše 60 dana.
To znači da bi, ukoliko izbori budu raspisani u narednim danima, Srbija ušla u završnu fazu priprema za glasanje 25. oktobra, dok bi političke stranke i druge liste u narednim nedeljama morale da ispune niz zakonskih obaveza.
Kako izgleda procedura?
Prvi korak je predlog Vlade Srbije za raspuštanje Narodne skupštine. Predlog mora biti obrazložen. Nakon toga predsednik Republike donosi ukaz o raspuštanju Skupštine i istovremeno donosi odluku o raspisivanju parlamentarnih izbora. Odluka o raspisivanju izbora stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku.
Od tog trenutka počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji.
Izbornu proceduru sprovode Republička izborna komisija, lokalne izborne komisije i birački odbori.
Političke stranke, koalicije i grupe građana mogu da podnose izborne liste. Lista se Republičkoj izbornoj komisiji podnosi najkasnije 20 dana pre dana glasanja. Za izbore zakazane za 25. oktobar, to znači da krajnji rok za podnošenje izbornih lista pada 5. oktobra.
Uz izbornu listu, podnosioci su dužni da dostave i propisanu dokumentaciju, kao i najmanje 10.000 overenih izjava birača koji podržavaju listu. Za izbornu listu nacionalne manjine potreban je najmanje 5.000 potpisa.
Na izbornoj listi može biti najviše 250 kandidata, koliko se narodnih poslanika bira, dok je zakonom propisano i pravilo o zastupljenosti manje zastupljenog pola – najmanje 40 odsto kandidata mora pripadati manje zastupljenom polu.
Samim raspuštanjem Skupštine ne prestaje funkcionisanje parlamenta u potpunosti. Ustav propisuje da raspuštena Narodna skupština nastavlja da obavlja samo tekuće ili neodložne poslove određene zakonom.
(EUpravo zato.rs)
