Bugarski birači u nedelju izlaze na šeste prevremene parlamentarne izbore u poslednje tri godine, ali analitičari smatraju da su izgledi za stabilnu koaliciju koja može okončati dugotrajno razdoblje političke nestabilnosti mali.
Bugarska, najsiromašnija, ali i jedna od najkorumpiranijih članica Evropske unije, bori se s čestim smenjivanjem vlada otkako su protesti protiv korupcije 2020. pomogli u rušenju koalicije koju je predvodila stranka desnog centra GERB.
Predsednik Rumen Radev morao je od 2020. da imenuje pet privremenih vlada jer uzastopni izbori nisu doneli jasan rezultat, pa su stvorili nestabilne koalicije koje su se brzo raspale.
Bugarskoj treba stabilna vlada koja dobro funkcioniše kako bi ubrzala protok sredstava EU-a u lošu infrastrukturu i kako bi se pridružila evrozoni i u potpunosti učestvovala u evropskom otvorenom šengenskom prostoru.
Birači nepoverljivi prema političarima
Planovi za pridruživanje evrozoni već su dva puta odloženi zbog pogrešnog načina rešavanja problema inflacije. Bugarska i Rumunija su ukinule provere pasoša 31. marta za one koji odlaze ili stižu iz šengenskog prostora vazdušnim i morskim putem, uključujući većinu drugih država članica EU, ali putnici putem i železnicom i dalje se suočavaju s proverama.
Apatija je jedan od glavnih izazova na nedeljnim izborima, kada će bugarski birači takođe birati svoje predstavnike za Evropski parlament.
Duboko nepoverljivi prema političkoj klasi koju smatraju korumpiranom i nesposobnom, mnogi Bugari ne veruju da će njihovi glasovi išta promeniti.
"Neću da učestvujem u cirkusu"
"Odlučno sam odlučio da neću da glasam. Dugo sam glasao, ali zbog toliko koalicija jednostavno više ne želim da učestvujem u takvom cirkusu", rekao je 71-godišnji fotograf Ivan Dobromirov.
Nedeljne izbore izazvao je raspad koalicije u martu koja su činili GERB, koji je bio na vlasti veći deo prethodnih 15 godina, i relativno nova reformistička stranka Nastavljamo promene (PP).
Te dve stranke, obe snažno proevropske, ali podeljene ličnim rivalstvom i nepoverenjem, rekle su u martu da ne mogu da formiraju novu vladu bez novih izbora.
Anketa koju je objavila agencija "Alpha Research" pokazala je da GERB vodi s 25,1 posto, a da je PP dobio 15,4 posto glasova.
Ultranacionalistička proruska stranka Preporod dobila je 15,2 posto, a Pokret za prava i slobode, koji predstavlja uglavnom veliku tursku manjinu, 14,8 procenata.
"Čak i ako se sastavi vlada, teško da će izdržati do kraja mandata"
U neizvesnoj trci, manje stranke, koje uključuju nekada moćnu Bugarsku socijalističku stranku i savez agrarnih i konzervativnih stranaka pod nazivom Plava Bugarska, mogle bi da utiču na sastav sledeće vlade.
Mario Bikarski, viši analitičar za istočnu i srednju Evropu u kompaniji za procenu rizika "Verisk Maplecroft", rekao je da su na jesen mogući još jedni prevremeni parlamentarni izbori. "Čak i ako se sastavi vlada, teško da će izdržati do kraja mandata s obzirom na neslaganja između različitih političkih snaga", rekao je.
(EUpravo Zato/Index.hr)
