Oko 373 miliona građana Evropske unije iz 27 zemalja imaće priliku ove nedelje da glasa na izborima za Evropski parlament, čime će odrediti pravac u kojem će se EU kretati narednih pet godina. Ako živite u Srbiji, a imate državljanstvo neke od zemalja članica EU, takođe imate opciju da glasate, a o svim detaljima je portal EUpravo zato pisao ranije.
Iako evropski izbori zvanično traju od 6. do 9. juna, Estonci su mogli da glasaju već od ponedeljka, 3. juna, i to do subote u 20:00 časova.
Danas na birališta izlaze građani Holandije, dok će sutra, 7. juna, glasati u Irskoj. Česi će glasati 7. i 8. juna, dok će građani Malte, Letonije i Slovačke glasati u subotu, 8. juna. U Italiji će glasanje biti održano 8. i 9. juna.
U ostalim državama članicama EU, izbori će biti održani u nedelju, 9. juna, uključujući i Belgiju, gde će građani glasati i na parlamentarnim i regionalnim izborima.
Što se tiče starosne granice za glasanje, u većini zemalja je ona 18 godina, ali u Nemačkoj, Austriji, Malti i Belgiji mogu da glasaju i sa 16 godina. U Grčkoj je granica 17 godina, dok u Mađarskoj oženjeni ili udati mogu glasati bez obzira na godine.
Glasanje je obavezno u Belgiji, Bugarskoj, Grčkoj i Luksemburgu. Samo u Estoniji moguće je glasanje putem interneta, dok je glasanje iz inostranstva dozvoljeno u većini zemalja, osim u Češkoj, Irskoj, Malti i Slovačkoj. U Holandiji, Francuskoj i Belgiji moguće je glasanje preko punomoćnika, a mnoge zemlje omogućavaju glasanje poštom.
Neke zemlje imaju izborni prag od pet odsto, kao što su Češka, Francuska, Hrvatska, Litvanija, Letonija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka. Italija, Austrija i Švedska imaju prag od četiri odsto, Grčka tri odsto, Kipar 1,8 odsto, dok ostale zemlje nemaju izborni prag.
U nekim državama, birači mogu glasati samo za zatvorene liste bez mogućnosti promene redosleda kandidata, dok u drugim mogu birati pojedinačne kandidate u preferencijalnom sistemu.
Evropski parlament je jedina institucija EU koja se bira neposredno na izborima, a mandat poslanika traje pet godina.
Na ovim izborima biraće se 720 poslanika, što je za 15 više nego na prethodnim izborima 2019. godine. Broj poslanika po zemlji proporcionalan je broju stanovnika, pa će tako Nemačka imati 96 poslanika, Francuska 81, a Italija 76, dok će Kipar, Luksemburg i Malta imati najmanje poslanika.
Većina poslanika se nakon izbora pridružuje transnacionalnim političkim grupacijama u EP, prema političkoj ideologiji. Tradicionalno, najveće grupacije su Evropska narodna partija (EPP) desnog centra i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) levog centra.
(JA/EUpravo zato)
