Kako stoje stranke uoči evropskih izbora: Šta sve može da se očekuje?

Dok većina desnog centra, liberala i socijalista u novom Evropskom parlamentu i dalje preovladava, očekivani skok krajnje desnice je spreman da preokrene odnos snaga u korist Evropske narodne partije (EPP)

Zajedno sa liberalnom grupom Obnovi Evropu, sa 81 mestom, ova centristička većina, koja dominira Evropskim parlamentom u poslednjih pet godina, preovladava sa 399 od ukupno 720 mesta.

Uprkos neslaganjima o tome kako se nositi sa krajnjom desnicom, pošto je EPP otvorila vrata bliskoj saradnji sa Fratelli d'Italia italijanske premijerke Đorđe Meloni, tri sile su jasno stavile do znanja da žele da se drže svoje trojne koalicije. To znači da će zadržati kontrolu nad ciklusom donošenja politika u Parlamentu i odlučivati o ključnim internim odlukama, kao što je budžet.

Gde su liberali i desničari?

Dok i EPP i S&D otprilike zadržavaju ista mesta koja trenutno imaju, Renev Europe će prema poslednjim projekcijama izgubiti 20 mesta (sa 102 na 81) što je najgori rezultat stranke od kada je grupa osnovana 2019. Ovo dovodi Renev u sukob sa tvrdo desničarskim evropskim konzervativcima i reformistima (ECR) i krajnje desničarskom strankom Identitet i demokratija (ID) u borbi za treće mesto.

Gubici se mogu delimično objasniti političkom smrću španske liberalne stranke Siudadanos, nekadašnje najveće nacionalne partije u grupi sa osam mesta, čiji su poslanici u Evropskom parlamentu i rukovodstvo napustili stranku i pridružili se španskoj Partido Popular (EPP) desnog centra.

Istovremeno, liberali se suočavaju sa velikim gubicima u Francuskoj, gde se liberalna koalicija predsednika Emanuela Makrona smanjuje sa 23 na 15 mesta.

A gde Zeleni?

Trenutni projektovani rezultat Zelenih je 55 mesta, što je za 17 manje nego što su imali u prošlom mandatu.

Iako su Zeleni igrali glavnu ulogu u donošenju dosijea Zelenog dogovora, njihov gubitak mesta može smanjiti relevantnost grupa i uticaj u parlamentu. Veliki gubici u ovom slučaju dolaze iz Nemačke, zbog njihovog učešća u veoma nepopularnoj koalicionoj vladi sa socijalistima kancelara Olafa Šolca, i iz Francuske, gde je oštećena ekonomija gurnula zelenu politiku na dno agende.

Dok su Zeleni u poslednjih pet godina dobili nove članove sa istoka i juga Evrope, to će samo delimično nadoknaditi gubitke, sa oko pet mesta iz Španije, Letonije, Hrvatske i Slovenije.

„Neke ankete sugerišu da možda nećemo dostići isti nivo kao 2019, ali ankete nisu ni tada predvidele naš rekordni uspeh u 2019.", rekao je kopredsednik Zelenih i vodeći kandidat Teri Rajntke za Euractiv.

A šta sve to znači?

Očekivani gubici liberala i Zelenih, pomešani sa naletom partija tvrde i krajnje desnice, razvodniće tradicionalnu centrističku većinu i pomeriti ravnotežu snaga udesno.

Predviđeno je da će evropski konzervativci i reformisti tvrde desnice (ECR), predvođeni partijom italijanske premijerke Đorđe Meloni i njene Fratelli D'Italia, porasti sa 68 na 79 mesta.

Krajnje desničarska partija Identitet i demokratija (ID) takođe dobija 10 mesta, uprkos tome što je nedavno izbacila svoju najveću nacionalnu stranku, nemačku AfD, zbog niza skandala.

Unapređene ID i ECR grupe će verovatno omogućiti EPP-u da izvrši pritisak na socijaliste i liberale da daju ustupke prilikom izrade zakona.

ID i ECR će dati EPP šansu da blokira zakonodavstvo ako se svi zajedno udruže protiv socijalista i liberala, kao što su pokušali da urade u odlazećem Parlamentu sa zakonom o obnovi prirode.

Ovog puta, međutim, desničarski blok će izbrojati dovoljno mesta da dostigne većinu, kada to bude potrebno.

Treba imati na umu desničarsku rekonstrukciju

S obzirom da Melonijeva, mađarski premijer Viktor Orban, francuska krajnje desničarska opoziciona liderka Marin Le Pen i poljski opozicioni lider Mateuš Moravjecki pozivaju na neku vrstu desničarskog ujedinjenja kako bi bili protivteža proevropskim snagama, šekuliše se o punoj rekonstrukciji krajnjih desničara od novog ciklusa EP.

Dok bi neki želeli da vide desničarsku supergrupu koja spaja ECR i ID, čineći ekstremnu desnicu drugom političkom snagom sa oko 160 mesta, takva opcija je malo verovatna zbog velikih neslaganja oko politika i dugotrajnih unutrašnjih prepirki između nacionalnih stranaka .

Pukotine u levici

Politička grupa levice spremna je da osvoji 38 mesta, otprilike isti broj kao sada, ali sa ograničenim manevarskim prostorom za šire koalicije. Ipak njihova budućnost je neizvesna.

Nova populistička levo-konzervativna stranka rođena u Nemačkoj, alijansa Sahre Vagenknecht  (BSV), nedavno je potvrdila da je našla dovoljnu podršku da stvori novu grupu na levoj strani parlameta, što je šokiralo Levicu zbog mogućnosti "preletanja" nekih njenih članova da biste se pridružili BSV-u.

(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)