Srbiju jedan zatvorenik DNEVNO KOŠTA 3.800 RSD! Spadamo u zemlje sa veoma visokom stopom zatvorske populacije

U Evropi je broj zatvorenika na 100 raspoloživih mesta porastao za dva odsto od 31. januara 2022. do 31. januara 2023. (sa 91,7 na 93,5 zatvorenika).

Dana 31. januara 2023. bilo je 1.036.680 zatvorenika pritvorenih u 48 zatvorskih uprava država članica Saveta Evrope koje su dostavile ove informacije (od ukupno njih 51).

Najveća stopa zatvranja u Turskoj

Od januara 2022. do januara 2023. prosečna evropska stopa zatvorske populacije porasla je za 2,4 odsto u zemljama koje prelaze milion stanovnika – sa 113,5 na 116,2 zatvorenika na 100.000 stanovnika, što je sličan porast u odnosu na godinu ranije.

Šesnaest zatvorskih uprava je iskusilo značajan porast stope zatvorske populacije od januara 2022. do januara 2023.: Republika Moldavija (+52%), Severna Makedonija (+26%), Kipar (+25%), Turska (+15%) , Azerbejdžan (+13%), Irska (+12%), Crna Gora (+11%), Jermenija (+11%), Hrvatska (+10%), Mađarska (+8,7%), Severna Irska (UK) (+ 8,3%), Gruzija (+8,2%), Bugarska (+8,1%), Austrija (+6,8%), Italija (+5,7%) i Švedska (+5,1%), u zemljama sa preko 500.000 stanovnika. Stope zatvaranja su značajno pale samo na Malti (-22%), Litvaniji (-8,9%), Estoniji (-8,8%) i Grčkoj (-5,2%), dok su ostale stabilne u 23 zatvorske uprave.

Zemlje sa najvećom stopom zatvaranja bile su Turska (408 zatvorenika na 100.000 stanovnika), Gruzija (256), Azerbejdžan (244), Republika Moldavija (242), Mađarska (211), Poljska (194), Slovačka (183), Albanija (179), Češka (176), Litvanija (174) i Letonija (172). Druge zemlje sa visokom stopom zatvaranja bile su Crna Gora (168), Srbija (162), Estonija (151) i Severna Makedonija (142).

Nasilna krivična dela i krivična dela u vezi sa drogom predstavljaju više od polovine glavnih zločina za koje evropski zatvorenici služe zatvorske kazne. Najčešća krivična dela su krivična dela povodom droga (19 odsto osuđene populacije), zatim slede ubistvo i ubistvo u pokušaju (13 odsto), krađa (12 odsto), seksualna dela (8,9 odsto), razbojništvo (7,7 odsto) i napad i zlostavljanje ( 6,7 odsto).

Zatvorenici u Srbiji

Srbija je među zemljama s veoma visokom stopom zatvorske populacije, a prosečna starost zatvorenika je početkom 2023. bila najviša u Evropi, prema novom godišnjem izveštaju Saveta Evrope o stanju u evropskim zatvorima (SPACE I).

Iako je stopa zatvaranja bila u blagom porastu, broj zatvorenika je ostao manji od broja raspoloživih mesta u zatvorima, što pokazuje da je Srbija rešila problem pretrpanosti kaznenih ustanova.

U zatvorima u Srbiji je na kraju januara 2023. bilo 10.787 ljudi, odnosno 162 zatvorenika na 100.000 stanovnika, znatno iznad evropskog proseka (124), čime se svrstava među zemlje s veoma visokom stopom zatvorske populacije.

Od kraja januara 2022. do kraja januara 2023. srednja stopa zatvaranja porasla je za 2,4 odsto u zemljama sa više od milion stanovnika.U Srbiji je stopa zatvaranja porasla za 4,2 odsto, čime je svrstana među zemlje sa stabilnom stopom zatvorske populacije, odnosno u kojima su zabeležene manje promene.

Dali smo 128 miliona evra

Zatvorska administracija u Srbiji je za tih godinu dana potrošila gotovo 128 miliona evra.

Prosečni troškovi po zatvoreniku na dnevnom nivou bili su 131 evro u Evropi, a u Srbiji 33 evra, što je oko 3.800 dinara.

U Srbiji je bilo 90 zatvorenika na 100 mesta u zatvorima, približno evropskom proseku.

Prosečna starost zatvorenka u evropskim kaznenim institucijama bila je 38 godina, a u Srbiji 50, više nego u svim drugim zemljama.

Pet od 100 zatvorenika u Evropi su žene, a 27 odsto su stranci. U Srbiji su žene činile 4,2 odsto zatvorske populacije, a stranci 4,1 odsto.

Prosečna dužina zatvorske kazne 2022. godine bila je 11,8 meseci u Evropi, a u Srbiji 6,8 meseci.

U istraživanju je učestvovalo 48 od 51 zatvorskih administracija u članicama Saveta Evrope, a jedine koje nisu učestvovale su iz Bosne i Hercegovine.

(JA/EUpravo zato)