Bosna i Hercegovina jedina je zemlja u regionu koja još nije zvanično predstavila Reformsku agendu, a rok za to im ističe 4. decembra (sreda). Razlog je što koalicioni partneri na državnom nivou nisu uspeli da usaglase konačan tekst reformske agende. Kako stvari sada stoje, BiH najverovatnije neće postati deo evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, uprkos optimizmu među predstavnicima Evropske unije u ovoj zemlji.
"Tempo rada nije u potpunosti zadovoljavajući jer, kao što znate, Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u regionu koja još nije zvanično predstavila Reformsku agendu. Ostali su to uradili i već su počeli da sprovode. Za nekoliko nedelja Albanija i Crna Gora će ući u jedinstven evropski platni sistem, što je prvi korak u okviru Plana rasta (SEPA). Srbija bi uskoro trebalo da sledi. Dakle, nismo zadovoljni", istakao je šef Delegacije Evropske unije u Sarajevu i specijalni predstavnik EU za BiH Luiđi Soreka u intervjuu za Večernji list prošle sedmice.
On je istakao da Delegacija podstiče vlasti u BiH da nađu kompromis u pitanjima koja se tiču Ustavnog suda i nacionalnog glasanja u Veću za državnu pomoć i konkurenciju.
Soreka se osvrnuo i na proces proširenja Evropske unije, koji predstavlja priroritet nove Evropske komisije pod vođstvom Ursule fon der Lajen.
"Jedan od njena tri ključna prioriteta je proširenje. Treba očekivati da će u narednih pet godina njen mandat biti posvećen upravo ovoj oblasti. Mi, kao ambasadori Evropske unije u regionu, zapravo smo dobili zadatak da učinimo sve što možemo da ubrzamo proces. Ali treba imati na umu jednu stvar - vlasti BiH moraju razumeti volju 71 odsto građana BiH koji smatraju da su evropske integracije njihov cilj. Bosna i Hercegovina je mesto gde, nažalost, mnogi ljudi emigriraju. Integracija u EU treba da se desi što je pre moguće kako bi mladi ljudi Bosne i Hercegovine ostali u zemlji i pomogli izgradnju Bosne i Hercegovine kao članice EU. Sa naše strane, možete računati na nas", istakao je Soreka.
Uloga međunarodne zajednice u BiH
Šef Delegacije EU za BiH istakao je da je od rata ova zemlja postala mesto gde je međunarodna zajednica igrala važnu ulogu. Dejtonski sporazum je, ističe, bio apsolutno odlučujući za okončanje rata i početak izgradnje nove države.
"Jasno je da smo sada u drugačijoj situaciji. Sada smo u situaciji da je Bosna i Hercegovina država kandidat već dve godine i predodređena da postane članica. Kao članica, međunarodni nadzor nije kompatibilan sa članstvom u EU. Mi napredujemo, i to je nešto što ste čuli iz Dejtona i Brisela, u postepenom procesu. Jasno je da je i na vlastima BiH da osiguraju da ova tranzicija dođe što pre radeći na pitanjima koja Evropska unija zahteva kao uslove za početak pregovora, a kasnije i za članstvo. Što pre vlasti BiH implementiraju zahteve EU, pre će međunarodni nadzor postati nepotreban", kaže Soreka.
On takođe ističe da je zaljubljenik u Balkan, da poznaje region, kulturu i da se kao južni Italijan oseća kao kod kuće.
"Ipak, mogu reći da je ovaj posao složen, ali fascinantan, i nadam se da ću uspeti Bosnu i Hercegovinu što više da približim članstvu".
(Eupravo zato/Večernji list)
