Evropa pokušava da se brzo ponovo naoruža. Problem? Nema dovoljno kvalifikovanih ljudi koji bi mogli da projektuju ili proizvedu količinu vojne opreme potrebne za adekvatnu evropsku odbrambenu strategiju.
EU navodi da želi da do 2030. godine unapredi ili prekvalifikuje 600.000 ljudi za rad u odbrambenoj industriji, jer se sektor suočava s teškoćama da zaposli dovoljno radnika kako bi ispratio potrebe Unije za ubrzanim naoružavanjem.
Plan za podizanje veština deo je niza mera koje je Evropska komisija predstavila u sredu u okviru svoje Mape puta za transformaciju odbrambene industrije.
Paket uključuje i tzv. platformu za talente, namenjenu podršci praksi u kompanijama koje se bave dvonamenskim tehnologijama i odbranom -- uključujući mala i srednja preduzeća, startape i rastuće firme.
"Moramo da obezbedimo veštine koje su neophodne za odbranu", rekao je jedan zvaničnik Komisije za Euronews, insistirajući na anonimnosti.
"Ovo postaje glavno usko grlo, jer svi akteri u odbrambenom sektoru žure da proizvedu sve više inovativnih proizvoda, a nedostatak stručnog kadra doveo je do žestoke konkurencije kako unutar sektora, tako i između različitih industrija", kazao je on.
Utrka za ponovnim naoružavanjem
EU se utrkuje da se ponovo naoruža, pre svega opremom proizvedenom u Evropi, pre kraja ove decenije, do kada procenjuje da bi Rusija mogla biti u poziciji da napadne neku drugu evropsku državu. Jedan od ključnih problema jeste nedostatak kvalifikovane radne snage, delimično kao posledica decenija slabog ulaganja u odbranu od strane država članica.
Nakon godina opadanja, tržište rada u evropskoj odbrambenoj industriji ponovo je počelo da raste 2022. godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu, što je navelo zemlje EU da obećaju značajno povećanje ulaganja u odbranu.
U 2023. godini odbrambena industrija EU zapošljavala je oko 581.000 ljudi. Podaci Evropske odbrambene agencije pokazuju da su se oglasi za posao u sektoru od tada donekle smirili u odnosu na vrhunac krajem 2022, ali su i dalje 41% iznad nivoa iz 2021.
Međutim, u najnovijoj mapi puta Komisija upozorava da jaz u radnoj snazi i veštinama "ugrožava operativne kapacitete sektora i time utiče na bezbednost EU".
Ovaj deficit pogađa i ponudu gde se razvijaju disruptivne tehnologije poput veštačke inteligencije i kvantnih tehnologija za vojne primene i potražnju, jer oružane snage i tela za nabavke moraju da imaju stručnjake koji mogu brzo da uvedu i integrišu nove sisteme.
Priprema za buduće sukobe
Kako bi se premostio taj jaz, izvršna vlast EU želi da pokrene pilot-program Garancije veština, koji bi pomogao "radnicima iz automobilske industrije i srodnih dobavljačkih lanaca koji prolaze kroz restrukturiranje ili su u riziku od gubitka posla da pređu u poslove u rastućim strateškim sektorima, poput odbrane", navodi se u dokumentu.
Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus rekao je novinarima da mere imaju za cilj da "svake godine unaprede veštine oko 12% postojećeg kadra u odbrambenoj i vazduhoplovnoj industriji, kao i da do 2030. prekvalifikuju 600.000 ljudi za rad u odbrambenom sektoru".
Platforme, vaučeri i nove akademije
Komisija takođe želi da uspostavi evropsku platformu talenata za odbrambenu industriju, koja bi podržala programe prakse putem sistema vaučera. Pilot-projekat predviđa dodelu 300 vaučera studentima.
"Ideja je da se radoznalim i talentovanim mladim ljudima pruži prilika da se upoznaju s tim šta znači unositi inovacije u odbrambeni ekosistem", rekao je zvaničnik Komisije.
Poslednji element strategije jeste korišćenje postojećih evropskih onlajn obrazovnih institucija, poput EUSPA Space Academy i Digital Skills Academies, kako bi se podstakao razvoj veština vezanih za odbranu.
Komisija takođe razmatra osnivanje posebne Evropske akademije za veštine u odbrambenoj industriji, ali tek posle 2028. godine, kada Unija ulazi u novi budžetski ciklus.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
