Ambasador Francuske u Beogradu: Srbija ima ključnu ulogu u regionu, a pitanje energije je na prvom mestu za naše zemlje

Pad Bastilje predstavlja simbol Francuske revolucije, a slogan "sloboda, jednakost, bratstvo" je zvezda vodilja svih Francuza.

Državni praznik obeležava dan kada je francuski narod osvojio Bastilju, koja je bila simbol samovolje i apsolutizma tadašnjeg režima. Na ovom mestu je nekoliko velikih francuskih filozofa, poput Voltera, bilo smešteno u zatvor. Dakle, to je simbol slobode. Tog dana mi slavimo slobodu, jednakost, bratstvo. Sećamo se da je ovaj moto ono što ujedinjuje francuski narod gde god bio, čak i kada postoje nesuglasice ili neslaganja. To je dan u čijoj proslavi ljudi rado učestvuju, kada se u svakom gradu i selu igra i peva, a ove godine će praznik biti u znaku otvaranja Olimpijskih igara, sa idejom da i sport predstavlja bratstvo.

Francuski glasači su na nedavnim izborima kaznili desnicu, ali se kao pobednik istakla levica. Kako to komentarišete i koje lekcije bi mogla da izvuče koalicija okupljena oko stranke predsednika Emanuela Makrona?

Želim da razjasnim šta se zapravo desilo. U našem sistemu, u prvom krugu izbora, birači izražavaju svoje preferencije što su i učinili 30. juna. Sedmog jula, u drugom krugu, rekli su šta ne žele. I zato imamo ovakav rezultat. Sistem je vrlo jasan. Moram reći i da je to bio trenutak prave demokratije za našu zemlju sa veoma velikom izlaznošću. Bio sam veoma iznenađen kada sam i u nekim srpskim novinama pročitao da je Francuska na ivici građanskog rata. Ne događa se ništa slično, glasali smo veoma mirno, disciplinovano i organizovano.

Na koji način bi rezultati izbora mogli da utiču na spoljnopolitičke odnose Francuske i EU, ali i na pristup ka zemljama Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju?

Prvo, postoji veliki konsenzus u Francuskoj što se tiče glavnog pravca naše spoljne politike, što znači da smo verni našim savezima. Nastavićemo da radimo za jaču Evropu, podržavamo Ukrajinu i dajemo podršku multilateralizmu. Dakle, svi ovi elementi su i dalje tu. I pored toga, predsednik je taj koji je zadužen za spoljnu politiku i odbranu. On je izabran pre dve godine na osnovu veoma jasnog programa u spoljnopolitičkom smislu, stavljajući Evropu u centar naših prioriteta. Tako da će to bez sumnje pravac u budućnosti.

Istorija odnosa Srbije i Francuske doseže dosta daleko, ali su zvanični diplomatski odnosi uspostavljeni nakon Berlinskog kongresa 1879. Kako danas ocenjujete političke odnose dve zemlje?

Naši odnosi su još stariji. Počeli su u srednjem veku kada su se povezale naše dve kraljevine. Kada se Srbija borila da stekne nezavisnost od Osmanskog carstva, Francuska je bila tu da je u tome podrži. Tako da smo već 1839. pokrenuli diplomatske odnose, a puni diplomatski odnosi na nivou ambasade postoje od 1880. i od tada su konstantno definisani uzajamnim poštovanjem i poverenjem. To odlikuje naše odnose i danas, i oni su veoma snažni. Poverenje i poštovanje oblikovale su posete predsednika Makrona Srbiju 2019. godine, kao i tokom posete predsednika Vučića Parizu u aprilu mesecu. To dosta pomaže jer imamo veoma iskrenu i otvorenu razmenu mišljenja.

Kako Francuska vidi ulogu Srbije u stabilnosti Zapadnog Balkana?

Izrazili smo snažnu volju da vidimo ulazak Zapadnog Balkana u EU i Srbija je, naravno, među ovim zemljama, predsednik Makron je bio vrlo jasan po tom pitanju. Prošlog decembra ponovo je izražena volja u Briselu da se ubrza evropski put. Postavili smo Plan rasta koji pomaže zemlji da ispuni uslove za ulazak na jedinstveno tržište, ali i olakša pristupanje EU.
Želimo da Evropa bude ujedinjena, da bude jaka u teškim geopolitičkim i drugim okolnostima. A to podrazumeva i da se pomogne Srbiji da se pridruži Evropi što pre.

Mislim da Srbija ima ključnu ulogu u razvoju i pomirenju unutar regiona, kao i u kolektivnom kretanju ka EU. I poseduje, prema mom mišljenju, mnogo sredstava da unapredi svoj rast, potencijal mladih, razvoj u brojnim oblastima poput novih tehnologija. Srbija ima centalno mesto u regionu, a to podrazumeva odgovornost i mi se se nadamo da će nastaviti svoje konstruktivno ponašanje kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. To je bio slučaj u proteklih nekoliko meseci i mi smo uvereni da se uvek može bolje.

Osim odličnih političkih odnosa Srbije i Francuske, i ekonomska saradnja dve zemlje se poslednjih godina intenzivno razvija. Na koje sve načine se ekonomski odnosi mogu unaprediti i u kojim oblastima?

Ekonomska saradnja se razvija postojano i brzo proteklih godina, utrostručivši se u poslednjih deset godina. To je veoma dobar trend. Francuske kompanije su sve više zainteresovane za ulaganja i prisustvo u Srbiji, i to ne samo kratkoročno. Naše kompanije su prisutne na aerodromu, a kao što znate, biće prisutne i u beogradskom metrou. Ima ih u oblasti životne sredine ili energije. Dugoročno gledano, ono što možemo da uradimo jeste da se fokusiramo na sektore u nastajanju kao što je AI.

Kako vidite jačanje energetske saradnje sa Srbijom, imajući u vidu energetske strategije EU, naročito kada je reč o nuklearnoj energiji?

Pitanje energije je na prvom mestu i za Srbiju i za Francusku. Prioritet je pomoći Srbiji da ispuni standarde EU u pogledu očuvanja životne sredine. Takođe smo prisutni i u oblasti obnovljivih izvora energije. Sedamdeset odsto struje u Francuskoj se proizvodi zahvaljujući nuklearnoj energiji. Pošto je to način da se bude suveren i istovremeno poštuje životna sredina, zainteresovani smo i za razvoj nuklearne energije u Evropi, kako bismo doprineli da bude nezavisnija kada je reč o električnoj energiji.

Naravno, nuklearna energija zahteva vreme, jer su potrebni stručnost ili studije bezbednosti. Jednom rečju, mi smo u potpunosti spremni za saradnju sa Srbijom na tom polju u budućnosti, ako ona to bude želela.

Kako vidite trenutni nivo kulturne i obrazovne saradnje između Francuske i Srbije i koje su inicijative za dalje unapređenje ovih odnosa?

Zaista smo ponosni što smo bili počasni gosti poslednjeg Beogradskog sajma knjiga. Bio je to sjajan događaj i nameravamo da nastavimo da budemo prisutni na velikim kulturnim događajima u Srbiji. Učestvovaćemo ove jeseni na BITEF-u, sa čuvenom pozorišnom trupom Komedi fransez. Bićemo i na NOMUS-u, sa velikim omažom francuskom kompozitoru Gabrijelu Foreu, na Beogradskom džez festivalu i na Beogradskom festivalu igre. Veoma smo ponosni što smo oduvek bili prisutni na polju kulture.

(EUpravo Zato)