- Turska će biti domaćin COP31, dok kritičari ocenjuju da su njeni klimatski ciljevi i politike 'kritično nedovoljni'.
- Ugalj je prošle godine ostao najveći izvor struje u zemlji sa 33 odsto, iako solarna i energija vetra zajedno daju gotovo 23 odsto.
- Najveća solarna elektrana u Evropi u Konji simbol je prelaska na čistiju energiju, ali aktivisti upozoravaju da nema plana za napuštanje fosilnih goriva.
Redovi i redovi solarnih panela prostiru se prostranim predelom centralne turske provincije Konja, a ova elektrana ujedno je jedan od simbola nastojanja Turske, domaćina predstojećeg samita UN o klimi, da proširi upotrebu obnovljivih izvora energije.
Ipak, organizacije koje se zalažu za odlučniju borbu protiv klimatskih promena upozoravaju da su ambicije Turske u oblasti čiste energije u oštroj suprotnosti sa njenim kontinuiranim oslanjanjem na ugalj.
Aktivisti takođe ističu da zemlji nedostaju konkretni planovi za postepeno napuštanje fosilnih goriva, poput nafte, gasa i uglja, čijim sagorevanjem nastaju gasovi sa efektom staklene bašte koji doprinose zagrevanju planete.
Prema podacima turskog Ministarstva energetike, ugalj je prošle godine i dalje bio najveći pojedinačni izvor električne energije u zemlji, sa udelom od 33 odsto u ukupnoj proizvodnji. Ministarstvo je, međutim, naglasilo da su solarna energija i energija vetra zajedno učestvovale sa gotovo 23 odsto.
Turska ima jednu od najvećih solarnih elektrana u Evropi
U mestu Karapinar, u provinciji Konja, nalazi se solarna elektrana Kalyon Karapınar YEKA-1, sa više od tri miliona solarnih panela postavljenih na površini koja odgovara veličini oko 2.600 fudbalskih terena.
Elektrana je počela sa radom 2023. godine, a prema rečima njenog direktora Buraka Dogrua, godišnje proizvede dovoljno električne energije da pokrije oko 0,7 odsto ukupnih potreba Turske za strujom.
"Svake godine sprečavamo emisiju približno 1,75 miliona metričkih tona ugljen-dioksida", izjavio je Dogru za Asošijeted pres (AP), navodeći ovaj projekat kao dokaz da Turska usmerava svoju privredu i energetski sektor ka čistijim izvorima energije.
Ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u Turskoj tokom 2024. godine, poslednje za koju su dostupni podaci, iznosile su 584,5 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida, prema podacima Turskog statističkog instituta.
Dujgu Kutluaj, aktivistkinja organizacije Beyond Fossil Fuels, koja se zalaže za napuštanje fosilnih goriva, kaže da je Turska izradila planove za značajno širenje upotrebe obnovljivih izvora energije.
"Međutim, ti planovi ne sadrže ni mapu puta za postepeno napuštanje uglja, niti planove za odustajanje od drugih fosilnih goriva, uključujući gas", upozorila je Kutluaj.
Dodala je da takav pristup "nije u skladu" sa obećanjem Turske da će do 2053. godine dostići neto nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Turska se okreće i nuklearnoj energiji kako bi smanjila svoju energetsku zavisnost. Prva nuklearna elektrana u zemlji gradi se na obali Sredozemnog mora, dok se razmatraju planovi za izgradnju dodatnih reaktora.
Sve više zabrinutosti i kritika uoči samita COP31
Na oko 265 kilometara od Konje, u mediteranskom gradu Antaliji, od 9. do 20. novembra biće održan samit koji će okupiti desetine hiljada delegata, svetskih lidera, predstavnika privrede i civilnog društva. Cilj skupa biće razgovori o sprovođenju klimatskih ciljeva.
Samit, zvanično poznat kao Konferencija strana (COP31), održava se u trenutku sve izraženije zabrinutosti za energetsku bezbednost. Rat u Iranu doveo je do rasta cena gasa i nafte, primoravajući zemlje da hitno traže načine da zadovolje svoje energetske potrebe.
Mnogi stručnjaci poslednjih meseci upozoravaju da ključna misija međunarodnih klimatskih pregovora, borba protiv klimatskih promena kroz smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ne daje očekivane rezultate.
Sjedinjene Američke Države, najbogatija zemlja sveta i drugi najveći emiter ugljen-dioksida, posle Kine, ponovo neće učestvovati na samitu, nakon što je američki predsednik Donald Tramp povukao SAD iz međunarodnih klimatskih pregovora.
I prethodna dva klimatska samita završena su bez značajnijeg dogovora o tome kako smanjiti emisije, a u završnim dokumentima čak se nije ni pominjalo fosilno gorivo.
Turski ministar životne sredine i klimatskih promena Murat Kurum, koji će predsedavati samitom, izjavio je da želi da COP31 bude usmeren na sprovođenje postojećih klimatskih obaveza u delo, umesto na postavljanje novih ciljeva.
U skladu s tim, Turska će promovisati inicijativu pod nazivom „Klimatski most za sprovođenje obaveza", čiji je cilj da pomogne zemljama da svoja klimatska obećanja pretvore u konkretne rezultate, povezivanjem sa izvorima finansiranja, tehnologijom i drugim vidovima podrške.
"Svet danas ne čeka samo donošenje novih odluka. Ono što svet želi jeste da vidi kako se ranije donete odluke sprovode u praksi", izjavio je Kurum predstavljajući prioritete samita ranije ove godine.
Turska se predstavlja kao zemlja posvećena zaštiti životne sredine
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan insistira na tome da je njegova zemlja posvećena zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena. Prva dama Emine Erdogan promoviše inicijativu "Nulti otpad", koja podstiče reciklažu i odgovornije korišćenje prirodnih resursa.
Među prioritetima samita COP31 biće i elektrifikacija, smanjenje količine otpada i emisija metana, najavio je Kurum.
Međutim, organizacija Climate Action Tracker, koja prati napredak zemalja u ispunjavanju ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, ocenila je klimatske ciljeve i politike Turske kao "kritično nedovoljne".
Pariskim sporazumom postavljen je cilj da se porast globalne temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na nivo iz predindustrijskog perioda, uz obavezu zemalja da razvijaju politike koje će doprineti ostvarenju tog cilja.
U međuvremenu, organizacije za zaštitu ljudskih prava optužuju vlasti u Ankari da zanemaruju ekološke probleme i često hapse aktiviste koji se bore za zaštitu životne sredine.
Ranije ove godine sud je poništio studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za planirano proširenje termoelektrane na ugalj Afšin-Elbistan, na jugoistoku Turske. Ekološke organizacije pozdravile su tu odluku kao veliku pobedu.
Međutim, ubrzo nakon toga pojavili su se planovi za proširenje druge termoelektrane na ugalj, u Čanakaleu, na severozapadu zemlje.
Kao i druge mediteranske zemlje, Turska se suočava sa sve većim rizicima od toplotnih talasa, suša, nestašice vode, šumskih požara i poplava. Prošlog meseca Istanbul, najveći grad u zemlji, pogodile su padavine opisane kao najobilnije u poslednjih više od 80 godina. Izazvale su velike poplave u kojima je život izgubilo osam osoba.
Turska je izabrana za domaćina COP31 nakon nadmetanja sa Australijom, koja je takođe želela da organizuje samit. Kao kompromisno rešenje, Australija je preuzela vodeću ulogu u konsultacijama o utvrđivanju dnevnog reda i biće zadužena za vođenje razgovora tokom samita.
Organizacije koje se bave klimatskim pitanjima kritikovale su odluku da domaćin samita bude Turska, zemlja koja se i dalje u velikoj meri oslanja na ugalj. Kritike su upućene i Australiji, kao velikom izvozniku uglja.
Ipak, izvršni sekretar UN za klimatske promene Sajmon Stil branio je izbor domaćina, ističući u februaru da odnos zemlje domaćina prema fosilnim gorivima sam po sebi ne određuje uspeh ili neuspeh klimatskog samita.
"Dok Turska i Australija predvode ovaj proces, postoji velika prilika da se postigne veoma značajan rezultat", izjavio je Stil.
(EUpravo zato)
