- EPS mora da izradi studiju uticaja za mrežu koja će povezati buduću RHE Bistrica i novu 400 kV infrastrukturu u zapadnoj Srbiji.
- RHE Bistrica je vredna oko 1,2 milijarde evra, snage 660 megavata, i radiće kao 'vodena baterija' sa akumulacijama Klak i Potpeć.
- U okviru projekta planirano je i izmeštanje starih dalekovoda, a eksproprijacijom je obuhvaćeno 17 domaćinstava i 10 vikendica.
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim Elektroprivreda Srbija (EPS) treba da izradi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ključne elektroenergetske mreže u zapadnoj Srbiji, koja će direktno povezati buduću reverzibilnu hidroelektranu Bistrica na elektromrežu i ujedno integrisati Srbiju u panevropski energetski auto-put.
Konkretno, država je naložila EPS-u izradu studije za faznu izgradnju novog priključno-razvodnog postrojenja (PRP) 400 kV "Bistrica 2", uvođenje novog dvostrukog dalekovoda (2х400 kV) od Bajine Bašte do državne granice sa Crnom Gorom, kao i izmeštanje dela postojeće slabije trase dalekovoda od 220 kV na istoj relaciji kako bi se oslobodio prostor za nove ekološki bezbedne energetske koridore.
Buduća RHE Bistrica je investicija vredna oko 1,2 milijarde evra sa planiranom snagom od 660 megavata i godišnjom proizvodnjom od 1.600 gigavat-časova.
"Džinovska vodena baterija"
Ova džinovska vodena baterija funkcionisaće po principu dva velika rezervoara na različitim visinama, gde gornje jezero čini brana Klak na reci Uvac, a donje postojeća akumulacija Potpeć na reci Lim.
Tokom noći, kada u sistemu ima viška struje iz obnovljivih izvora, "Bistrica" će raditi u režimu pumpe i trošiti taj višak da bi gurala vodu uzbrdo, dok će u trenucima vršne potrošnje ta ista voda juriti nizbrdo kako bi munjevito pokrenula turbine i stabilizovala sistem.
Pošto je napon struje koju hidroelektrana proizvodi ekstremno visok, ona se ne može direktno pustiti ka potrošačima, pa se zato uporedo gradi novo priključno-razvodno postrojenje "Bistrica 2", koje će imati ulogu glavne energetske raskrsnice koja preuzima, stabilizuje i bezbedno usmerava energiju na novi dvostruki dalekovod jačine 2x400 kilovolta.
Ovaj dalekovod zapravo predstavlja četvrtu i poslednju sekciju Transbalkanskog koridora kroz Srbiju, panevropskog projekta koji trajno povezuje elektroenergetske sisteme Rumunije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a preko podvodnog kabla u Jadranskom moru i samu Italiju.
Nova trasa spaja trafostanicu Bajina Bašta sa granicama Crne Gore i BiH, čime se stari, energetski neefikasni dalekovodi od 220 kilovolta izmeštaju i zamenjuju modernim stubovima sposobnim za prenos gigavata struje sa minimalnim gubicima na mreži.
Realizacija čitavog ovog kompleksnog energetskog sistema već je ušla u fazu intenzivnih priprema na terenu. Kada je reč o samoj hidroelektrani, resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović potvrdila je da su ključni planski dokumenti usvojeni i da je izdato osam lokacijskih uslova.
Na samom terenu već se sprovodi eksproprijacija zemljišta i rešavaju imovinsko-pravni odnosi, dok su prvi tenderi za pripremne infrastrukturne radove, poput izmeštanja lokalnih puteva oko akumulacije, već pokrenuti. Glavni građevinski radovi na samom objektu hidroelektrane počeće krajem sledeće godine, odmah nakon što početkom godine bude obezbeđena građevinska dozvola i raspisan glavni tender za izgradnju, dok se zvanično potpisivanje ugovora o kreditu sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA) očekuje tokom održavanja manifestacije Ekspo 2027.
Transbalkanski koridor
Istovremeno, gradnja Transbalkanskog koridora takođe napreduje - Srbija je završila i pustila u rad prve dve sekcije od Pančeva do rumunske granice i od Kragujevca do Kraljeva. Trenutno su u toku intenzivni radovi na trećoj sekciji vrednoj 113,5 mil EUR, koja obuhvata podizanje trafostanice Bajina Bašta на 400 kV nivo i izgradnju 109 kilometara dugog dalekovoda do Obrenovca, što će, po planu, biti završeno do 2028. godine.
Za njom sledi četvrta deonica prema Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, a ona bi trebalo da bude puštena u funkciju do 2029. godine, čime će se regionalni energetski krug zvanično zatvoriti i dugoročno osigurati stabilnost snabdevanja ovog dela Evrope.
Gradnja RHE Bistrica: Koji ekološki koraci slede?
Zvaničnim usvajanjem ovog rešenja, Ministarstvo zaštite životne sredine postavilo je pred EPS ekološke zahteve koje preduzeće mora da ispuni u roku od godinu dana.
EPS ima zadatak da izradi detaljan prikaz svih promena u prirodi koje mogu nastati tokom gradnje, redovnog rada, ali i u slučaju nepredviđenih akcedenata. Pored toga, kompanija je u obavezi da osmisli konkretne mere koje će sprečiti štetne uticaje na kvalitet vazduha, zemljišta i lokalnih vodotokova, kao i da definiše jasan program za stalno praćenje nivoa buke i elektromagnetnog zračenja novih dalekovoda visoke snage.
Cela ova studija na kraju će morati da dobije i pojednostavljen, netehnički rezime, namenjen informisanju meštana Nove Varoši, Priboja i Prijepolja.
(EUpravo zato/Ekapija)
