- EESK poručuje da proširenje EU mora biti povezano sa klimatskom, energetskom i industrijskom politikom, kako bi se smanjile emisije i ojačala energetska bezbednost.
- Zemlje kandidati, uključujući Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan, proizvode oko 10–15% emisija u sadašnjoj EU i mogu ubrzati tranziciju ka klimatskoj neutralnosti.
- Komitet traži rano usklađivanje pravila, ulaganja i uključivanje poslodavaca, sindikata i civilnog društva u pripremu za članstvo.
Dok se EU priprema za mogućnost proširenja Unije, proširenje se više ne može posmatrati odvojeno od evropskih klimatskih ambicija, upozorio je Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESK).
Zemlje kandidati mogu doneti nove izazove, ali i značajne prilike za evropsku tranziciju ka klimatskoj neutralnosti.
EESK je na svojoj plenarnoj sednici u septembru usvojio mišljenje "Proširenje i klimatska politika EU, ostvarivanje klimatskih ciljeva EU" u većoj Uniji, pozivajući da se proces proširenja u potpunosti integriše u klimatsku, energetsku i industrijsku strategiju EU.
Sa Ukrajinom, Moldavijom i zemljama Zapadnog Balkana među državama koje teže članstvu u EU, buduća Unija mogla bi imati više od 30 država članica. Ove zemlje kandidati trenutno proizvode oko 10-15 posto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u sadašnjoj EU, zbog čega njihova tranzicija postaje sve značajnija dok EU radi na ostvarenju svog klimatskog cilja za 2040. godinu i postizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine.
"Proširenje je geopolitički imperativ, ali je istovremeno i prilika da ubrzamo evropsku tranziciju ka čistoj energiji“, izjavio je Tepo Säkinen, izvestilac za ovo mišljenje.
"Ako sada počnemo da usklađujemo zemlje kandidate sa klimatskim i energetskim politikama EU, možemo smanjiti emisije, ojačati energetsku bezbednost i stvoriti bolje uslove za ulaganja i konkurentnost širom Evrope," dodao je.
EESK smatra da bi rano usklađivanje sa klimatskim, energetskim i industrijskim politikama EU moglo da smanji buduće troškove usklađivanja, pruži veću sigurnost preduzećima i investitorima i pomogne zemljama kandidatima da modernizuju svoje privrede.
Komitet takođe poziva Evropsku komisiju da razjasni na koji način bi se klimatski ciljevi EU i referentne vrednosti emisija obračunavali u proširenoj Uniji. Jasna pravila biće od ključnog značaja za dugoročne investicione odluke i za obezbeđivanje toga da klimatske ambicije budu usklađene sa industrijskom konkurentnošću.
Obnova Ukrajine mogla bi da ubrza zelenu tranziciju
Ukrajina zauzima posebno mesto u ovom mišljenju. Komitet je sarađivao sa članovima iz Ukrajine koji učestvuju u procesu proširenja kako bi uključio stavove ukrajinskih poslodavaca, sindikata i organizacija civilnog društva.
Njena posleratna obnova, proces pristupanja EU i potreba za dubokom dekarbonizacijom odvijaće se istovremeno, stvarajući priliku da se energetska, industrijska i saobraćajna infrastruktura ponovo izgradi prema savremenim standardima sa niskim emisijama ugljenika.
Uprkos ruskom ratu protiv Ukrajine, zemlja je pokazala otpornost svog energetskog sistema i u pojedinim periodima izvozila električnu energiju u susedne zemlje EU. Njeni nuklearni kapaciteti i potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora mogli bi Ukrajinu učiniti važnim delom budućeg evropskog sistema čiste energije.
"Obnova Ukrajine ne bi trebalo samo da vrati ono što je postojalo pre rata. To je prilika da se izgradi moderna, konkurentna i niskougljenična privreda koja može doprineti evropskoj energetskoj otpornosti i industrijskoj snazi," rekao je.
EESK takođe smatra da su ulaganja i inovacije ključni za pripremu zemalja kandidata za članstvo. Komitet smatra da bi tim zemljama trebalo dati prioritet u budućim klimatskim partnerstvima, uključujući i razvoj pristupa EU međunarodnim ugljeničnim kreditima povezanim sa njenim klimatskim ciljem za 2040. godinu.
Rano ulaganje u dekarbonizaciju moglo bi smanjiti konačne troškove pristupanja, ubrzati industrijsku modernizaciju i pomoći u primeni čistih tehnologija tamo gde se smanjenje emisija može postići na najisplativiji način.
Čvršća integracija u evropska energetska tržišta, mehanizme određivanja cene ugljenika, kao i snažniji sistemi za praćenje i izveštavanje o emisijama, takođe bi pomogli zemljama kandidatima da se pripreme za članstvo u EU.
Međutim, tranzicija ne može uspešno da se sprovede samo kroz ulaganja i regulativu, upozorava EESK. Vlade moraju od samog početka uključiti poslodavce, sindikate i civilno društvo u celini, dok posebnu pažnju treba posvetiti veštinama i kvalifikacijama radne snage, malim i srednjim preduzećima, poljoprivrednicima i ruralnim zajednicama.
Za EESK, poruka je jasna: proširenje i klimatska politika više ne bi trebalo da se vode kao dva odvojena procesa. Ako se njima bude upravljalo blagovremeno i strateški, uključivanje novih zemalja u EU moglo bi postati deo rešenja za evropske izazove u oblasti klimatskih promena, energetske bezbednosti i konkurentnosti.
(EUpravo zato.rs)