Obasjava i panele na konaku manastira Presvete Bogorodice u selu Visočka Ržana, prenosi Klima 101.
Ovo je jedan od ukupno deset manastira u našoj zemlji koji su izgradili solarnu elektranu i upisali se u registar kupaca-proizvođača.
Zbirna snaga svih deset manastirskih solarnih elektrana iznosi 207,6 kilovata, a pored manastira u Visočkoj Ržani, za ovaj oblik čiste energije do sada su se opredelili i manastir Žiča u blizini Kraljeva, manastir Svetog Stefana u Lipovcu, manastir Sukovo nedaleko od Pirota...
Naša zemlja ima tu sreću da se nalazi na prostoru koje dobija znatno veći broj sunčanih časova nego većina evropskih zemalja. Manastiri koji troše sunčane kilovat-časove pretežno su smešteni upravo u oblastima koje su najplodonosnije za solarne elektrane kod nas, na jugu i jugoistoku Srbije, što može da se vidi i na mapi.
Otac Rafailo na Svetoj Gori dobio inspiraciju
Dok potiču prvi zeleni kilovat-časovi iz ržanske solarne elektrane toga dana, starešina manastira Presvete Bogorodice, otac Rafailo, priseća se svog boravka na Svetoj Gori.
"Video sam da se tamo struja dobija preko prirodnih izvora energije – kako solarnih elektrana, tako i vetrenjača kojih Grci takođe imaju dosta", objasnio je.
Kako je istakao, postoje raznovrsne prednosti koje manastiru nudi energija Sunca.
"Solarna elektrana otvara mogućnost da kada nestane struje, možete da obavljate svoj posao i da ne zavisite od drugih. To je bio razlog zašto smo želeli i zašto smo postavili solarnu elektranu", rekao je.
Ipak, od rađanja ideje o solarnoj elektrani u manastiru Presvete Bogorodice do njene izgradnje proteklo je izvesno vreme. U međuvremenu, nabavljeni su svi paneli i oprema.
"Prijatelj koji je trebalo da postavi solarnu elektranu imao je drugih obaveza i nije mogao da dođe, tako da je prošlo dve-tri godine od nabavke solarne elektrane do njene izgradnje", otkrio je otac Rafailo.
Otkako je 10. marta 2023. solarna elektrana, snage 6 kilovata, priključena na elektromrežu, manastir Presvete Bogorodice nije samo sigurniji što se tiče snabdevanja strujom.
"Solarna elektrana nam je mnogo smanjila račune", kaže otac Rafailo.
Šta znači biti kupac-proizvođač?
Status kupca-proizvođača u domaće zakonodavstvo uveden je 2021. godine. Prema aktuelnoj regulativi, kupci-proizvođači proizvode struju za sopstvene potrebe u solarnim elektranama, a viškovi koji nastaju npr. tokom sunčanih dana predaju se u elektromrežu.
U našoj zemlji trenutno postoji ukupno oko 3.000 kupaca-proizvođača, ali njihov broj raste svakog meseca. Dominantna su domaćinstva, a za njima sledi kategorija "Ostali".
Pored deset manastira, ovde se svrstavaju najpre industrijski objekti, njih 119, kao i devet škola i pet vrtića, pokazuje nedavno objavljena analiza udruženja Obnovljivi izvori Srbije.
Prema rečima starešine manastira Presvete Bogorodice, za 18 meseci solarna elektrana je proizvela osam megavat-časova struje, odnosno oko 450 kilovat-časova na mesečnom nivou.
To najviše zavisi od broja sunčanih dana.
Uprkos tome što je solarna elektrana na konaku ržanskog manastira tek godinu dana, monasi su uspeli da joj „opipaju puls” i da utvrde na koji način vremenski uslovi utiču na njenu produktivnost.
"Solarna elektrana stvara energiju i kada je oblačno, ali u manjem kapacitetu zato što nema direktnog sunčevog zračenja. Zimi, kada panele prekrije sneg, solarna elektrana ne radi – paneli treba da budu čisti da bi mogla da se proizvodi energija", dodoa je.
Manastir Svetog Stefana u Lipovcu jedan je od prvih u Srbiji sa solarnom elektranom
Manastir u Visočkoj Ržani jedan je od tri manastira u Eparhiji niškoj koja su se do sada okrenula Suncu u proizvodnji struje – pored manastira Svetog Stefana u Lipovcu i manastira Uspenja Presvete Bogorodice u blizini sela Sukovo kod Pirota.
"Naši manastiri su uvek prednjačili u korisnim inovacijama za čovečanstvo i domaćinstvo", primećuje otac Evstatije iz manastira u Lipovcu.
Tako je bilo i u slučaju korišćenja Sunčeve energije – upravo su manastiri u Eparhiji niškoj bili među predvodnicima zelene transformacije kod nas.
"Kod nas se potreba za solarnom elektranom javila nekako spontano. Proteklih godina, cene struje su rasle. Naš manastir predstavlja ogroman kompleks, imamo četiri konaka, veliku ekonomiju, hram, prodavnicu, pomoćne zgrade... Samim tim, naši izdaci za struju bili su izuzetno veliki. Štaviše, ti računi su bili su najveći manastirski rashod na godišnjem nivou, što je bio ozbiljan problem", kazao je otac Evstatije.
Pre desetak godina, manastir u Lipovcu krenuo je u potragu za rešenjem, npr. kroz smanjenje potrošnje.
"Međutim, na samom računu na kraju meseca to se ne bi pokazala kao radikalna ušteda", kaže otac Evstatije.
Prema rečima oca Evstatija, izazov visokih računa za struju manastir u Lipovcu uspeo je da prenebregne zahvaljujući „dobrim i čestitim ljudima predvođenim Miodragom Tomićem i Dragoslavom Pavlovićem”. Oni su sugerisali da se postavi solarna elektrana.
"Pitao sam našeg vladiku Episkopa niškog g. Arsenija da da blagoslov i saglasnost da se uradi projekat da bismo videli kako će to da izgleda i koliko će da košta", priča otac iz manastira u Lipovcu.
Troškovi za solarnu elektranu bili su previsoki za sam manastir, ali sada su računi za struju između tri i četiri puta niži nego ranije.
Naravno, u početku nije sve teklo glatko.
"Procenjeno je da bi nam zbog veličine imanja bila potrebna solarna elektrana od 40 kilovata, a u tom trenutku, 2021. godine, kilovat je koštao oko hiljadu evra. Kažem: ‘Ako sam ja vas dobro razumeo, to će da bude oko 40.000 evra. Mi nemamo taj novac’", prisetio se otac Evstatije.
Ipak, uz podrušku stanovništva, pojedinih kompanija i institucija, uspeo je da sakupi neophodan iznos.
"Sa velikom radošću i ljubavlju 20. maja te godine organizovali smo donatorski ručak na kojem je bio prisutan i naš vladika Episkop niški g. Arsenije koji je blagoslovio trpezu i zahvalio tada budućim donatorima koji su se odazvali pozivu", istakao je.
Potom su došli radnici koji su procenili da je, na osnovu intervala sunčanih sati, idealno da se solarni paneli postave na manastirskoj štali sa kravama. Pored stočarstva, monasi u Lipovcu bave se i zemljoradnjom, uzgojem živine i pčelarstvom kako bi njihovo domaćinstvo postiglo veću samoodrživost.
Posle nekoliko meseci kako na izgradnji solarne elektrane tako i na samom imanju, došlo je vreme i za jednu svečanost – jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika i ujedno slavu manastira u Lipovcu, Preobražnje Gospodnje, koje se obeležava 19. avgusta.
"Iako već star i iznemogao, otac Dionisije, jedan od najvećih duhovnika u Srbiji, pritisnuo je dugme i solarna elektrana zaista je radila na Preobraženje Gospodnje", rekao je otac Evstatije.
Te 2021. godine manastir u Lipovcu imao je dodatan razlog za slavlje – puštanje solarne elektrane u rad.
"To je bio najlepši i najsvečaniji trenutak, kruna tog projekta. Za pokazanu delatnu ljubav prema svetoj majci Crkvi i pruženu nesebičnu pomoć manastiru Svetog Stefana u Lipovcu, Vladika niški g. Arsenije (Glavčić) uručio je ordene Svetog Romana Đuniškog i Arhijerejske gramate svim priložnicima i dobrotvorima koji su pomogli manastiru Lipovac i izgradnju solarne elektrane", dodao je.
Kako navodi otac, to nije označilo finalizaciju poduhvata: radnicima je trebalo još nedelju dana da sve našteluju, a zbog tadašnjih administrativnih prepreka, solarna elektrana je svojim punim kapacitetom počela da radi tek godinu dana kasnije.
Od tada pa do dana današnjeg, postrojenje omogućava manastiru u Lipovcu veću samoodrživost u pogledu snabdevanja strujom, kao i manje račune.
"Sada plaćamo trećinu onoga što smo plaćali pre solarne elektrane. A računajući poskupljenja koja su se u međuvremenu desila, nama bi računi verovatno bili i četiri puta veći od aktuelnih da nismo izgradili solarnu elektranu", naglašava otac Evstatije.
Prema njegovim rečima, uz postignute uštede, preostali novac može da se uloži u obnovu hrama, restauraciju freskopisa ili podizanje nove zvonare.
Dobar glas o solarnim elektranama proneo se među manastirima iz Eparhije niške, pa je prošle godine i manastir Sukovo, u blizini Pirota, odlučio da ozeleni svoj energetski miks.
U manastiru Uspenja Presvete Bogorodice, nadaleko poznatom po svojim ukusnim sirevima, postrojenje snage 40 kilovata gradilo se na štali, a ove godine na mlekari još jedno postrojenje snage 10 kilovata. I jedna i druga solarna elektrana su u funkciji, s tim da je veća već ima status kupca-proizvođača, dok je manja u završnoj fazi potpisivanja neophodne dokumentacije.
Solarna elektrana u sklopu manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Sukovu
Inače, registru kupaca-proizvođača trebalo bi da se priključi i manastir Poganovo.
Solarna energija na Svetoj gori
Sveta gora, koja je nadahnula oca Rafaila iz manastira Visočka Ržana na postavljanje solarne elektrane, jedan je od centara pravoslavnog monaškog života još od 11. veka.
S obzirom na to da se Sveta gora nikada nije priključila na grčku nacionalnu elektromrežu, struju su manastiri morali da proizvode samostalno. U prošlosti su se u tom poduhvatu oslanjali isključivo na dizel agregate, a onda se pre nekoliko godina tamo zahuktala svojevrsna energetska tranzicija.
U sklopu 17 od ukupno 20 svetogorskih manastira postavljena je 21 solarna elektrana. Ukupna snaga ovih postrojenja iznosi 2,6 megavata. Srpski manastir Hilandar jedan je od tri koja nisu bila uključena u ovaj projekat – započet 2021. godine (pored ruskog manastira Pantelejmon i grčkog manastira Konstamonit).
Težnje ka novom, modernijem energetskom sistemu u Hilandaru zapravo su se rodile mnogo ranije, još 2016, kada je pokrenuta dobrotvorna akcija za njegovo projektovanje i izgradnju.
Hibridno postrojenje, koje čine paneli, snage 200 kilovata, u kombinaciji sa baterijama i dizel agregatima, ovih dana se pušta u rad i pokrivaće tamošnje potrebe za strujom, uključujući i LED rasvetu koja osvetljava manastirske prostorije i predstavlja još jedan zeleni iskorak Hilandara.
Transformacijom proizvodnje energije na Svetoj gori – od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima – smanjuju su emisije gasova koji zagrevaju planetu.
Ali koristi idu i dalje od toga: dizel agregati, pored izduvnih gasova, proizvode i veliku buku tako da su solarne elektrane donele veći mir i tišinu u asketski život, a u Hilandaru očekuju i smanjenje troškova za popravke i zamenu dizel agregata koji, prema njihovom svedočanstvu, imaju kratak životni vek usled neprestanog korišćenja.
Naposletku, manje je i zagađenje – što je još jedan bitan aspekt, pogotovo imajući u vidu da je Sveta Gora pod Uneskovom zaštitom, te da je, pored kulturnog, istorijskog i umetničkog značaja, karakteriše i bogata priroda.
(N.P/EUpravo Zato/Klima 101)
