Od Ukrajine do inače vlažne Belgije, nedostatak padavina ostavio je veliki deo Evrope suvim već na polovini proleća. Rana suša predstavlja problem za lance snabdevanja i poljoprivrednike, s potencijalnim posledicama za industriju, trgovinu i globalnu bezbednost hrane, piše Politico.
Podaci Evropske opservatorije za sušu iz sredine marta svrstavaju delove Poljske, Ukrajine, Grčke, Balkana, Švedske, Irske, Nemačke i drugih zemalja u narandžastu kategoriju "upozorenja", dok je jugoistočna obala Španije već pod crvenim alarmom.
Najtopliji mart otkad postoje podaci
Iako i faktori poput lošeg upravljanja vodom pridonose sušnim uslovima, naučnici navode da će učinci klimatskih promena uzrokovanih ljudskim delovanjem, uključujući sve neredovnije obrasce padavina i više temperature, dovesti do češćih i ozbiljnijih suša u Evropi.
Nedostatak padavina u kombinaciji s neuobičajeno toplim vremenom – Evropa je zabeležila najtopliji mart otkad se vodi evidencija – podstiče ovu trenutnu sušu, izjavio je glavni istraživač opservatorije Andrea Toreti.
"Situacija izaziva priličnu zabrinutost, posebno u srednjoj i istočnoj Evropi. Tamo se manjak padavina gomila već poslednjih 60 do 80 dana. Pomno pratimo situaciju jer se vrlo brzo razvija", rekao je Toreti.
Trenutni uslovi podsećaju na one koji su prethodili razornoj evropskoj suši 2018. godine, ističe Toreti. Koliko će ovogodišnja suša biti ozbiljna, zavisiće od vremenskih prilika u narednim nedeljama, a prognoze nisu dobre.
"Ako ne padne kiša, mogli bismo da se suočimo s ozbiljnim posledicama po poljoprivredu. Klimatske prognoze za iduća tri meseca na područjima koja su već pogođena manjkom padavina nisu ohrabrujuće", objašnjava Toreti.
Gornji sloj tla potpuno je isušen
Naročito se brzo pogoršava situacija u Nemačkoj. Nemački Helmholc centar prikazuje više od polovine države u tamnocrvenoj boji, što označava "izuzetno" suvo stanje gornjeg sloja zemlje. Stanje nije toliko kritično u dubljim slojevima tla, ali taj gornji sloj ključan je za mlade biljke i sadnice koje poljoprivrednici trenutno uzgajaju.
Istovremeno je vodostaj reke Rajne, vitalne arterije za prevoz robe u zapadnoj Evropi, na nivoima koji su inače uobičajeni za leto. Zbog toga tegljači mogu da plove rekom s upola manje tereta nego što je uobičajeno, što povećava troškove logistike i usporava lance snabdevanja.
Belgija se takođe suočava s dramatičnim manjkom padavina. Prema podacima Kraljevskog meteorološkog instituta, između 1. marta i prošlog utorka palo je šokantno malo kiše. Čak 33 dana u tom razdoblju nije bilo kiše. Ukupno je bilo samo 7,8 milimetara padavina na meteorološkoj stanici u Briselu. Prosek je oko 50 mm.
Belgija je 2024. zabeležila najkišovitiju godinu otkad se vodi evidencija, a zasad ima sreće zahvaljujući izdašnim zalihama podzemnih voda i još se ne smatra da je u riziku od potpune suše.
Sušna zima nije omogućila tlu da se oporavi od prošlogodišnje suše
Situacija je daleko lošija u srednjoj i istočnoj Evropi, gde suva zima nije omogućila tlu da se oporavi od prošlogodišnje suše. Među najteže pogođenim zemljama su Poljska i Ukrajina, koje su obe među vodećim svetskim izvoznicima žitarica.
"Potencijalno loša sezona žitarica kao posledica intenzivne suše može da ima značajan uticaj na globalno tržište žitarica", rekao je istraživač u poljoprivredi Klas Nendel upozorivši na "godinu suše" u regiji koju se često naziva evropskom žitnicom.
Iako Evropljani verovatno ne treba da brinu za snabdevanje pekarskim proizvodima, visoke cene žitarica mogu da destabilizuju globalnu bezbednost hrane, koja je već ugrožena zbog smanjivanja humanitarne pomoći iz Sjedinjenih Američkih Država.
Suvi uslovi takođe olakšavaju širenje šumskih požara. U Lihtenštajnu i Austriji vlasti već izražavaju zabrinutost zbog vremenskih uslova pogodnih za požare. U Ukrajini je opasnost dodatno pojačana zbog ruskih projektila koji izazivaju požare na isušenim poljima i u šumama.
A na Kanarskim ostrvima - poplave
Prolećna suša takođe stvara pritisak na Evropsku komisiju da predstavi konkretne mere u sklopu dugo očekivane Strategije za otpornost voda, koja se očekuje u junu. Dokument bi trebalo da odgovore na dvostruki izazov povezan s vodom – premalo i previše kiše – koji donosi globalno zagrevanje.
Obe krajnosti postaju sve veći izazov za Evropu kako klimatske promene remete planetarni vodeni ciklus.
Dok se veliki delovi kontinenta bore sa sušom, Lanzarote na Kanarima u Španiji ovog vikenda je proglasio vanredno stanje zbog obilnih kiša i poplava.
(EUpravo zato/Index.hr)
