Obilne padavine poslednjih dana koje će se, prema prognozama meteorologa nastaviti, izazvale su povećanje nivoa reka i brojne probleme u regionu, pa su u ugroženim gradovima i opštinama Srbije, Republike Srpske, Federacije BiH i delu Hrvatske dežurne ekipe na terenu i prate razvoj situacije.
Usled prirodnih katastrofa, brzo i koordinirano delovanje može imati presudni značaj u spašavanju kako ljudi tako i imovine. Iako je Evropska unija prvenstveno usmerena na pomoć svojim članicama, u slučaju prirodnih katastrofa to čini i sa zemljama koje nisu članice Unije.
Kroz različite mehanizme i fondove, EU omogućava hitnu intervenciju, deli resurse i stručnost, pomaže u obnovi pogođenih područja. Ova pitanje pružanja pomoći ponovo dobija na značaju u trenucima kada RHMZ upozorava na moguća izlivanja 11 reka u Srbiji, odnosno dostizanje upozoravajućih nivoa, kao i zabrinjavajuće vesti iz regiona gde su u nekim gradovima i selima naložene hitne evakuacije, pojedina mesta vodom odsečena, a i nastava u školama obustavljena.
Šta EU čini kako bi pomogla u slučaju prirodnih katastrofa?
Evropska unija ima nekoliko mehanizama za pomoć državama članicama u slučaju prirodnih katastrofa poput poplava, šumskih požara i oluja. Ovo su neki od glavnih načina na koje EU pruža pomoć:
· Mehanizam za civilnu zaštitu
Kada dođe do hitnog slučaja, EU može aktivirati Mehanizam za civilnu zaštitu. Ovaj mehanizam omogućava organizovanje i koordinaciju odgovora na hitne situacije među državama koje učestvuju, a to uključuje sve države članice EU i deset drugih evropskih zemalja (Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Island, Moldaviju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Norvešku, Srbiju, Tursku i Ukrajinu).
Mehanizam za civilnu zaštitu pruža logističku i operativnu podršku na terenu, kako bi se poboljšali prevencija, spremnost i odgovor na katastrofe odnosno slanje timova za spašavanje, opreme i resursa (poput vatrogasaca, timova za spašavanje, zdravstvenih timova itd.), finansijsku pomoć za obnovu nakon katastrofa, kao i za preventivne mere i koordinaciju logistike za pomoć koja stiže iz drugih zemalja članica.
· Rezerva za solidarnost i pomoć u nuždi (SEAR)
Rezerva za solidarnost i pomoć u nuždi (SEAR) od 2021. godine objedinjuje dva mehanizma (bivša rezerva za pomoć u nuždi i Fond solidarnosti EU), kako bi se pojednostavilo pružanje pomoći, omogućilo brže i fleksibilnije delovanje u hitnim situacijama, ali i poboljšalo funkcionisanje u oblasti dugoročne pomoći pri oporavku. Tokom revizije dugoročnog budžeta EU za period od 2021. do 2027. godine, koja je odobrena 2024. godine, maksimalni budžet za SEAR povećan je sa 1,2 milijarde evra na 1,5 milijardi evra.
Rezerva za solidarnost i pomoć u nuždi (SEAR) omogućava brz finansijski odgovor na sve vrste kriznih situacija, poput prirodnih katastrofa ili humanitarnih kriza u zemljama EU-a ili susednim zemljama. Na primer, zahvaljujući SEAR-u, pružena je pomoć Turskoj nakon dva potresa 2020. i 2023. godine. Ovaj mehanizam omogućava brzu isplatu sredstava za hitnu humanitarnu pomoć i spasilačke aktivnosti, poput snabdevanja hranom, skloništima, medicinskom pomoći, prevozu i logistici, ali i obnovi.
· Fond solidarnosti EU
Fond solidarnosti EU deluje u okviru SEAR-a i omogućava pružanje veće dugoročne finansijske podrške državama članicama EU ili zemljama kandidatkinjama, uglavnom u slučaju prirodnih katastrofa velikih razmera, kao što su poplave, šumski požari, zemljotresi, oluje ili suše, ili, od 2020. godine, u slučaju vanrednog stanja u oblasti javnog zdravlja, poput pandemije COVID-19.
· Kohezijska politika EU
Drugi način za dobijanje pomoći su sredstva za dugoročni oporavak i obnovu u okviru kohezijske politike EU-a. Ova sredstva su namenjena za obnovu infrastrukture, popravku javnih usluga i poboljšanje pripravnosti za katastrofe u budućnosti. U okviru kohezijske politike, iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (EFRR) mogu se dobiti sredstva za infrastrukturu, dok iz Evropskog socijalnog fonda plus (ESF+) može biti podržan socijalni oporavak, kao što su obuka ili psihološka podrška. Kohezijski fond EU prvenstveno je namenjen za ulaganja u životnu sredinu i saobraćaj u manje razvijenim zemljama EU, ali se može koristiti i za finansiranje sprečavanja katastrofa, oporavka i obnove u sektoru infrastrukture.
· Poboljšanje pripravnosti
Iako se prirodne katastrofe mogu dogoditi bilo gde i bilo kada, nivo spremnosti zemalja i društava ima ključnu ulogu u ublažavanju posledica.
EU ima brojne politike i inicijative usmerene na izgradnju otpornosti. Evropskim zelenim planom, EU nastoji postići klimatsku neutralnost do 2050. godine i rešiti problem globalnog zagrevanja koje izaziva mnoge prirodne katastrofe. Pomoću instrumenata poput Strategije EU za prilagođavanje klimatskim promenama, EU želi postati otpornija na klimatske promene.
Kako pomoć EU izgleda "na delu"?
Iz Fonda solidarnosti EU, od njegovog osnivanja 2002. godine, izdvojeno je više od 8,6 milijardi evra za sanaciju 130 katastrofa (110 prirodnih katastrofa i 20 zdravstvenih hitnih slučajeva) u 24 države članice (plus Velika Britanija) i četiri pristupne zemlje (Albaniju, Crnu Goru, Srbiju i Tursku).
Kada je u pitanju Srbija, koja nije članica, EU je bila najveći donator u obnovi od posledica poplava iz maja 2014. godine, stavivši na raspolaganje više od 150 miliona evra kroz fondove solidarnosti i instrumenata za pretpristupnu pomoć. Pomoć EU je stigla do više od 60.000 građana iz 32 grada i opštine kroz projekte izgradnje i rekonstrukcije kuća, obnove javnih objekata i infrastrukture, kao i pomoći poljoprivrednicima i malim privrednicima.
Evropski parlament je u oktobru 2024. godine odobrio više od milijardu eura pomoći iz Fonda solidarnosti Europske unije (EUSF) za pomoć pet zemalja s ciljem oporavka od teških poplava u 2023. godini. Pomoć je bila distribuirana između Italije, Slovenije, Austrije, Grčke i Francuske i to za popravak infrastrukture, zaštitu kulturnog naslijeđa i akcije čišćenja. Italija je dobila najveći deo tada,, ukupno 378.8 milijuna eura za regiju Emilia-Romagna i 67.8 miliona evra za Toskanu.
Sloveniji je dodeljeno 428.4 miliona evra, a Grčkoj i Francuskoj je pripalo 101.5 odnosno 46.7 miliona. Austrija je takođe dobila određeni iznos i to 5.2 miliona evra pomoći.
Mesec dana pre toga, zastupnici su pozvali na izdvajanje većih sredstava za jačanje spremnosti EU za prirodne katastrofe i istakli potrebu za hitnim ulaganjima u upravljanje poplavama i preventivne mere za sprečavanje poplava.
Parlament je pozvao na bržu dodelu sredstava iz Fonda solidarnosti EU. Takođe, zastupnici su predložili da se buduća kohezijska politika EU-a još više fokusira na ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama, te da Komisija predstavi evropski plan za prilagodbu klimatskim promenama.
Fleksibilno korišćenje drugih fondova EU takođe može pomoći nakon prirodnih katastrofa. Parlament je u decembru 2024. godine odobrio pravila koja omogućavaju upotrebu Evropskog fonda za regionalni razvoj, Kohezijskog fonda i Evropskog socijalnog fonda plus za brzo i fleksibilno finansiranje oporavka. Pravila će se primenjivati retroaktivno kako bi se pružila pomoć nakon prirodnih katastrofa koje su se dogodile od 1. januara 2024. godine.
Pored toga, Parlament je dozvolio korišćenje neiskorišćenih sredstava dodeljenih za ruralni razvoj za pomoć poljoprivrednicima pogođenim katastrofama, vlasnicima šuma i malim preduzetnicima koji se bave poljoprivredom i šumarstvom.
(EUpravo zato.rs)
