Istraživači su otkrili da je 90 odsto svih klimatskih katastrofa prouzrokovano prevelikom ili premalom količinom vode.
Novi izveštaj otkriva kako 100 najnaseljenijih gradova na svetu postaju sve izloženiji poplavama i sušama.
Studija, koju je sprovela organizacija "WaterAid" u saradnji sa istraživačima Univerziteta u Bristolu i Univerziteta u Kardifu, pokazuje rasprostranjeno "isušivanje" evropskih gradova.
Madrid je rangiran kao drugi najviše pogođeni grad među 49 gradova kada je reč o sušama. London se nalazi na 44. mestu.
Nalazi takođe ukazuju da skoro jedan od pet analiziranih gradova doživljava "klimatski bič", što se odnosi na istovremeno intenziviranje poplava i suša.
Sličan procenat (20 odsto) gradova zabeležio je drastične prelaze iz jednog klimatskog ekstrema u drugi, što je poznato kao "preokret klimatskih opasnosti".
Katerina Mikaelides, profesorka hidrologije na Univerzitetu u Bristolu, rekla je da saznanja ilustruju kako se klimatske promene različito ispoljavaju širom sveta.
Evropski gradovi doživljavaju klimatske preokrete
Izveštaj pokazuje da svi analizirani evropski gradovi beleže trend isušivanja u poslednje 42 godine.
London, Pariz, Berlin, Stokholm i Istanbul mogli bi da se suoče sa učestalijim i dugotrajnijim sušama.
Pojedini gradovi Evrope se suočavaju sa klimatskim opasnostima koje se smenjuju jedna za drugom. Barselona i Madrid posebno su pogođeni prelaskom iz vlažne u suvu klimu.
Globalno, oko 13 odsto gradova prelazi u ekstremno vlažnu klimu, dok 7 odsto ide ka ekstremno suvoj klimi.
"Mesta koja su istorijski bila vlažna postaju suva i obrnuto. Neki gradovi su sada pod sve većim udarom i ekstremnih poplava i suša", rekla je Mikaelides.
Nestašice vode
Ova studija takođe upoređuje društvene i infrastrukturne ranjivosti svakog grada sa novim podacima o klimatskim rizicima prikupljenim tokom 40 godina, kako bi se identifikovali najmanje pripremljeni gradovi ili oni koje najviše ugrožavaju klimatske promene.
Pod ranjivostima se podrazumevaju siromaštvo, loše vodosnabdevanje i neadekvatni sistemi za otpadne vode.
Ozbiljne poplave u urbanim područjima mogu da oštete sanitarne objekte, šireći bolesti poput kolere i tifusa, dok nestašice vode tokom suša mogu ostaviti milione porodica bez osnovnih resursa.
"Kako se prirodne nepogode menjaju po učestalosti i intenzitetu, posledice po gradske zajednice biće oblikovane društvenim i infrastrukturnim ranjivostima", rekao je dr Šon Foks, vanredni profesor globalnog razvoja na Univerzitetu u Bristolu.
"Drugim rečima, rizik ne zavisi samo od verovatnoće poplave ili suše, već i od toga koliko su zajednice pripremljene da se nose sa ovim pretnjama", dodao je.
Kako se ističe, Barselona, Berlin i Pariz u većem su riziku od klimatskih promena nego gradovi u Severnoj Americi i Australiji. Jedan od razloga je i zastarela vodovodne i kanalizaciona infrastruktura u Evropi.
90% klimatskih katastrofa izazvano viškom ili manjkom vode
Od nedavnih suša u Madridu i Kejptaunu do razarajućih poplava u Bangladešu i Pakistanu, organizacija "WaterAid" tvrdi da je 90 odsto svih klimatskih katastrofa povezano sa prevelikom ili premalom količinom vode.
Organizacija upozorava da su vremenske nepogode poput poplava i suša povećane četiri puta u poslednjih 50 godina.
Zbog toga su sistemi za vodosnabdevanje i sanitarne usluge pod velikim pritiskom, što otežava zajednicama i ekonomijama da se pripreme za klimatske promene, a onda i oporave od njihovih posledica i prilagode se novim uslovima.
"WaterAid" poziva Veliku Britaniju, vlade širom sveta, banke i privatni sektor da zajedno ulažu i sprovode rešenja za borbu protiv klimatskih i vodenih kriza.
(EUpravo zato/Euronews)
