Skoro 200 pesticida pronađeno je u prašini u domaćinstvima širom Evrope, pokazala je nova studija.
Zbog toga su naučnici pozvali regulatore da uzmu u obzir "toksične koktele" hemikalija kada budu odlučivali o zabrani ili ograničenju upotrebe pesticida.
Navode da njihovo istraživanje podržava ideju da regulatori treba da procenjuju rizike koje pesticidi predstavljaju ne samo pojedinačno, već i u interakciji sa drugim hemikalijama. To bi, kažu, trebalo da se primenjuje i na supstance koje su već u upotrebi, kao i na one koje tek treba da budu odobrene.
Šta se sve krije u kućnoj prašini?
Prema preliminarnim rezultatima najveće studije ovog tipa, koja je 2021. ispitivala kućnu prašinu iz domova u 10 evropskih zemalja, ukupno je otkriveno 197 pesticida.
Više od 40% pesticida pronađenih u prašini povezano je sa visokim nivoima toksičnosti, uključujući rizik od raka i poremećaje hormonskog sistema kod ljudi.
Broj pesticida u pojedinačnim domovima kretao se između 25 i 121, a viši nivoi pesticida uglavnom su zabeleženi u domovima poljoprivrednika.
Profesor Pol Šepers sa Instituta za biološke i ekološke nauke Radbaud rekao je da veliki broj studija pokazuje povezanost bolesti sa mešavinama pesticida.
Dodao je da pesticidi dospevaju u domove putem obuće ili uz pomoć kućnih ljubimaca.
"Ako se ne izuvamo na ulazu, unosimo mnogo prljavštine. Kućni ljubimci su takođe izvor kontaminacije. Mnoge studije pokazuju da životinje iz spoljašnje sredine sakupljaju određene zagađivače, uključujući i pesticide. Druga grupa izvora su potrošački proizvodi koje unosimo u domove... bilo koji pesticid koji kupujemo u prodavnici, a važan izvor su i sredstva protiv buva i krpelja za kućne ljubimce", naveo je stručnjak.
Iako su koncentracije pojedinačnih pesticida u prašini bile niske, mešavine desetina hemikalija mogle bi da imaju negativan uticaj na zdravlje, posebno kada se uzme u obzir da su ljudi često izloženi većim količinama pesticida putem voća, povrća i cveća.
U studiji je otkriveno i da DDT i dalje opstaje u životnoj sredini, iako je u nekim zemljama zabranjen još 1972. godine.
Šepers je naglasio da bi oni koji odobravaju upotrebu proizvoda trebalo da uzmu u obzir postojanost hemikalija u životnoj sredini – čak i ako bi se sada zabranili proizvodi poput PFAS-a, oni bi verovatno i dalje ostali prisutni.
PFAS supstance su poznate kao "večne hemikalije" jer se ne razgrađuju u prirodi.
Koriste se u industriji i proizvodnji velikog broja potrošačkih proizvoda, a neke su povezane sa ozbiljnim bolestima kod ljudi i životinja, uključujući karcinome.
"Proizvodi poput DDT-ja, koji su već dugo zabranjeni, toliko su postojani da se gomilaju u životnoj sredini i konstantno cirkulišu... Sada imamo isti problem sa PFAS-om – to je praktično repriza. Možda bi nadležni mogli da uzmu u obzir postojanost hemikalija – hemijska stabilnost znači da su uporne u životnoj sredini i mogu da se nakupe u lancu ishrane. Vrlo je verovatno da ćemo u budućnosti otkriti slične probleme sa drugim postojanim hemikalijama", poručio je Šepers.
Istraživači navode da je njihova studija otkrila koje mešavine pesticida se nalaze u životnoj sredini i da regulatori mogu da testiraju te kombinacije, pored onih koje su namerno napravljene za komercijalnu upotrebu i koje su već analizirane.
(EUpravo zato/Guardian)
