Ekonomski modeli su sistematski potcenili kako će globalno zagrevanje uticati na bogatstvo ljudi, stoji u novoj studiji koja otkriva da će zagrevanje od 4°C učiniti prosečnu osobu 40 odsto siromašnijom.
To je skoro četiri puta veći pad prihoda od nekih prethodnih procena.
Studija australijskih naučnika sugeriše da će globalni BDP po glavi stanovnika biti smanjen za 16 odsto čak i ako se zagrevanje ograniči na 2°C u odnosu na predindustrijsko doba. Ovo je znatno veći pad od prethodnih procena, koje su predviđale smanjenje od samo 1,4 procenta.
Naučnici sada procenjuju da će globalne temperature porasti za 2,1°C čak i ako države ispune kratkoročne i dugoročne klimatske ciljeve.
Poslednjih godina raste kritika na račun ekonomskih alata poznatih kao integrisani procenjeni modeli (IAM), koji se koriste za određivanje koliko bi vlade trebalo da investiraju u smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Kritičari smatraju da modeli nisu uspeli da predvide ključne rizike klimatskih promena, posebno ekstremne vremenske pojave.
Nova studija, objavljena u časopisu "Environmental Research Letters", uzela je jedan od najpopularnijih ekonomskih modela i poboljšala ga tako što je uključila klimatske prognoze kako bi preciznije prikazala kako ekstremne vremenske nepogode utiču na globalne lance snabdevanja.
Dr Timoti Nil, sa Instituta za klimatske rizike i odgovore Univerziteta Novog Južnog Velsa i vodeći autor studije, rekao je da je istraživanje analiziralo verovatni uticaj zagrevanja od 4°C - što mnogi klimatski stručnjaci smatraju katastrofalnim za planetu – i otkrilo da bi prosečna osoba bila 40 odsto siromašnija.
To je značajno više u poređenju sa ranijim modelima, koji su predviđali smanjenje bogatstva od oko 11 procenata.
Dodao je da su ekonomski modeli uglavnom uzimali u obzir samo promene vremenskih uslova na lokalnom nivou, a ne kako bi ekstremi poput suša i poplava mogli da utiču na globalne lance snabdevanja.
"U sve toplijoj budućnosti možemo da očekujemo lančane poremećaje u snabdevanju izazvane ekstremnim vremenskim pojavama širom sveta", rekao je Nil.
Profesor Endi Pitman, klimatski naučnik i još jedan član istraživačkog tima je istakao: "Ključni momenti nastaju u ekstremima - nije u pitanju samo prosečna temperatura. Prilagođavanje ekonomskih modela kako bi uzeli u obzir ekstremne vremenske pojave i njihov uticaj na lance snabdevanja čini se kao hitna potreba, kako bi zemlje mogle da u potpunosti procene svoju ekonomsku ranjivost na klimatske promene i potom učine očiglednu stvar – smanje emisije štetnih gasova".
Neki ekonomisti tvrde da bi globalni gubici zbog zagrevanja mogli delimično da budu nadoknađeni time što bi toplije temperature mogle da budu korisne hladnijim regionima, poput Kanade, Rusije i severne Evrope.
Međutim, Nil naglašava da će globalno zagrevanje uticati na sve zemlje, jer su njihove ekonomije međusobno povezane trgovinom.
Profesor Frenk Joc, stručnjak za klimatsku politiku na Nacionalnom univerzitetu Australije, rekao je da ekonomsko modeliranje klimatskih promena pomoću IAM pretpostavlja da, ako klimatske promene učine neku aktivnost, poput poljoprivrede, neodrživom u jednom delu sveta, povećana proizvodnja će jednostavno doći iz nekog drugog dela sveta.
"Rezultat toga je da modeli tvrde da klimatske promene imaju mali uticaj na buduću svetsku ekonomiju, što je suprotno onome što sugerišu fizičke nauke o klimatskim promenama", dodao je.
Mark Lorens, profesor na Univerzitetu u Adelaidu, istraživač klimatske rizike koji je ranije radio u sektoru finansijskog upravljanja rizicima, rekao je da su rezultati nove studije kredibilni.
"Ako ništa drugo, verujem da bi ekonomski uticaji klimatskih promena mogli da budu još gori", rekao je.
Lorens je dodao da je jedan od problema što se modeli i stvarni klimatski uticaji ne podudaraju to što su "potencijalne ekonomske koristi od hitnih klimatskih politika takođe značajno potcenjene".
(EUpravo zato/Guardian)
