Mehanizam prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (CBAM) predstavlja ključni element aktuelne strategije Evropske unije za podsticanje globalnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i sprečavanje takozvanog „curenja ugljenika“ – neobračunatih emisija usled premeštanja proizvodnje van granica EU.
Cilj CBAM-a je da održi konkurentnost i efikasnost klimatskih politika EU, istovremeno smanjujući trend relokacije proizvodnje u treće zemlje. Ovaj mehanizam funkcioniše kroz proširenje sistema trgovine emisijama EU (EU ETS) na uvezene proizvode, pri čemu će uvoznici u EU biti obavezni da plaćaju iste naknade za emisije ugljenika kao i domaći proizvođači unutar država članica.
Tokom probnog perioda pokazalo se da su novi propisi bili previše zahtevni za manje kompanije, dok je prikupljanje pouzdanih podataka o emisijama od inostranih dobavljača bilo složenije i vremenski zahtevnije nego što se očekivalo.
Zbog toga je CBAM izazvao zabrinutost u regionu, naročito među malim i srednjim preduzećima, kao i izvoznicima iz zemalja koje nisu članice EU, a čiji zakonodavni okvir za regulisanje i oporezivanje emisija GHG nije u potpunosti usklađen sa evropskim standardima.
Šta je novo: Olakšice za mala i srednja preduzeća
Prepoznajući mogući teret za mala i srednja preduzeća, Evropska komisija je predložila reforme kojima bi se obim CBAM-a ograničio prvenstveno na najveće uvoznike. Poreski komesar Vopke Hoekstra naglasio je da će više od 80% kompanija u EU biti oslobođeno novog poreza na ugljenik. Na taj način, glavni teret pao bi na najveće uvoznike, koji su odgovorni za najveći deo emisija, budući da, kako je istakao komesar, „manje od 20% kompanija u obuhvatu CBAM-a generiše preko 95% emisija u proizvodima“.
U skladu s tim, 24. februara 2025. godine, Evropska komisija je predstavila najnoviji nacrt izmena CBAM-a. U predlogu se navodi da bi kompanije koje godišnje uvoze manje od 50 metričkih tona (50.000 kg) određene robe mogle biti izuzete obaveza izveštavanja o emisijama i plaćanja CBAM sertifikata. Ova mera bi mogla značajno da smanji administrativne zahteve za oko 180.000 od ukupno 200.000 pogođenih preduzeća, prema trenutnim kriterijumima. To predstavlja značajnu promenu u odnosu na prethodni prag za mala i srednja preduzeća, koji je zahtevao da, počevši od sledeće godine, CBAM sertifikate plaćaju svi uvoznici robe obuhvaćene CBAM-om čija vrednost prelazi 150 evra.
Primera radi, jedna tona čelika ima karbonski otisak od 1,89 tona CO₂, dok je početkom februara 2025. godine cena jedne tone CO₂ u okviru ETS-a iznosila 81,12 evra. To znači da bi uvoznik za 50 tona čelika morao da plati oko 7.666 evra. Ova računica se odnosi na cenu CO₂ unutar EU, dok bi za proizvode iz trećih zemalja trošak uglavnom bio veći.
Pored toga, EU planira da pojednostavi određene zahteve za kompanije koje već primenjuju evropske standarde za smanjenje emisija GHG. Nacrt, na primer, sadrži konkretne predloge za smanjenje troškova CBAM-a za robu uvezenu iz zemalja u kojima proizvođači već plaćaju porez na ugljenik. Takođe, predviđa pojednostavljenje procesa pripreme CBAM izveštaja. Počevši od 2027. godine, Evropska komisija će objavljivati procene prosečnih godišnjih cena ugljenika u drugim zemljama, čime će se eliminisati potreba da same kompanije utvrđuju iznos poreza na ugljenik u zemlji porekla robe. Time bi se olakšali proračuni emisija, poput onog iz navedenog primera.
Šta je Kompas konkurentnosti?
Ove izmene su deo šire inicijative pod nazivom Kompas konkurentnosti, koja je pokrenuta u januaru 2025. godine s ciljem unapređenja konkurentnosti tržišta, povećanja produktivnosti evropske privrede i podsticanja ekonomskog rasta. Oslobađanjem značajnog broja kompanija od obaveza CBAM-a, EU nastoji da olakša poslovanje velikom broju preduzeća.
Važno je naglasiti da, iako bi se broj kompanija obuhvaćenih CBAM-om smanjio, Kompas konkurentnosti ne predviđa smanjenje njegovog ukupnog obima. Naprotiv, on sugeriše mogućnost proširenja CBAM-a na dodatne industrije, sa krajnjim ciljem da se mehanizam proširi na sve sektore koji su trenutno regulisani EU ETS-om. Kao deo predstojeće revizije zakazane za 2025. godinu, Evropska komisija će razmotriti uključivanje novih sektora pod CBAM.
Uprkos ovim prilagođavanjima, više od 95% uvoza u EU i dalje bi bilo pokriveno CBAM-om, čime se osigurava da njegov doprinos zaštiti životne sredine ostane značajan.
Šta ovo znači za preduzeća u regionu Zapadnog Balkana?
Iako su nedavne reforme usmerene na smanjenje uticaja CBAM-a na mala i srednja preduzeća unutar EU, kompanije iz zemalja van EU, moraju proaktivno da se prilagođavaju ovim promenama. To podrazumeva, na primer, razvoj sistema za praćenje i izveštavanje o emisijama GHG, kako bi ostale konkurentne i iskoristile prilike na globalnom tržištu koje se ubrzano dekarbonizuje.
CBAM se trenutno nalazi u prelaznoj fazi, koja je započela 1. oktobra 2023. godine i trajaće do kraja ove godine, kada bi, prema prvobitnom planu, trebalo da otpočne naplata sertifikata od januara 2026. godine.
Međutim, prema novom predlogu, postoji mogućnost da se početak naplate CBAM-a pomeri na januar 2027. godine. Za sada se očekuje da će predloženi nacrt biti odobren do kraja 2025. godine, nakon čega će biti poznat tačan vremenski okvir, kao i precizan spisak kompanija koje će biti obuhvaćene CBAM-om.
