Većina Finaca izjavila je da već oseća uticaj klimatskih promena na svakodnevicu, pri čemu 62 odsto njih smatra da su poslednje zime bile blaže.
Više od polovine Finaca manje kupuje zbog klimatskih razloga, pokazala su nova istraživanja.
Više od 2.000 ljudi iz različitih delova zemlje odgovorilo je na niz pitanja o temama poput gubitka biodiverziteta, smanjenja emisija i lične odgovornosti.
Istraživanja, nazvana "Barometri o klimi i prirodi 2025", sprovela su četiri vladina ministarstva u saradnji sa različitim agencijama i organizacijama.
Rezultati su pokazali da su stanovnici Finske veoma svesni klimatskih promena i gubitka prirodnih resursa. Više od 85 odsto ispitanika izjavilo je da je primetilo posledice klimatskih promena, dok je 88 odsto svedočilo uticaju uništavanja prirode širom sveta.
Gubitak biodiverziteta, prema 86 odsto ispitanika, imaće posledice na proizvodnju hrane, javno zdravlje, sigurnost snabdevanja i ekonomiju.
Pored toga, više od 55 odsto anketiranih je izjavilo da je u svom lokalnom okruženju primetilo smanjenje biodiverziteta.
Finci manje kupuju kako bi smanjili emisije
Zabrinutost za prirodu i klimatske promene odražava se i na ponašanje građana.
Više od 40 odsto ispitanika izjavilo je da je promenilo način života – uključujući prevoz, stanovanje i ishranu – kako bi smanjili svoj uticaj na klimu.
53 odsto je izjavilo da manje kupuje, što je veliki porast u odnosu na 43 odsto iz prethodnog istraživanja pre dve godine. 91 odsto ispitanika smatra da bi proizvodi trebalo da duže traju, čak i ako to znači da će biti skuplji.
Međutim, stavovi o ishrani su podeljeni.
Nedavno su u Finskoj objavljene nove nacionalne prehrambene preporuke, koje predlažu manju konzumaciju mesa.
Većina Finaca (69 odsto) smatra da bi održiva, biljna ishrana trebalo da bude jeftinija od ishrane sa većim emisijama ugljen-dioksida. Ipak, polovina anketiranih se protivi naporima društva da promoviše ishranu na biljnoj osnovi.
Ko bi trebalo da preduzme mere protiv klimatskih promena?
Za 96 odsto Finaca, čista priroda je važan deo nacionalnog identiteta.
Međutim, mišljenja su podeljena kada je reč o tome da li je priroda dovoljno zaštićena.
Javna rasprava u Finskoj trenutno se fokusira na dostizanje cilja klimatske neutralnosti do 2035. godine, što je deo finskog Zakona o klimi, kao i na povećanje kapaciteta šuma.
Da Finska treba da preduzme dovoljno klimatskih mera kako bi postigla ugljeničnu neutralnost do 2035. godine smatra 62 odsto ljudi.
Njih 75 odsto je uvereno da treba posvetiti više pažnje seči i upravljanju šumama kako bi se očuvao kapacitet upijanja ugljenika.
80 odsto ispitanika smatra da bi kompanije trebalo da budu obavezane da smanje emisije.
Međutim, kada je reč o prirodi, samo 41 odsto Finaca veruje da kompanije dovoljno vode računa o biodiverzitetu svojim aktivnostima.
(EUpravo zato/Euronews)
