U 2024. godini bavili smo se zelenom agendom u nameri da ovu temu dodatno razjasnimo i ukažemo na njenu važnost. U godini koja je bila najtoplija u istoriji merenja, koju je obeležilo topljenje glečera, zimu bez snega, požare i poplave, pisali smo o borbi Evropske unije za zdravo okruženje, pozitivnim praksama iz zemalja članica, ali i poziciju Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana kada je u pitanju zelena agenda.
Ove priče ne samo da su privukle pažnju naših čitalaca, već su pokrenule važne razgovore o budućnosti koju gradimo.
U nastavku izdvajamo deset najistaknutijih tekstova koji su na neki način uticali na diskurs o zelenoj agendi tokom 2024. godine.
Direktive EU
Evropska unija usvojila je brojne direktive koje doprinose zaštiti životne sredine, a u oktobru ove godine usvojila je direktivu kojom se uvode novi standardi kvaliteta vazduha i stroža ograničenja za najveće zagađivače.
Pisali smo i čuvenim čepovima koji se pričvršćeni na plastičnim flašama. Ova praksa nervira mnoge, ali postoji veoma dobar, ekološki razlog zbog je Evropska unija to propisala, pa i u Srbiji imamo ovakve plastične boce.
Još jedna od brojnih EU direktiva koje su usvojene ili stupile na snagu ove godine, a koje se tiču zaštite životne sredine jeste zakon koji će omogućiti postavljanje zahteva i informacija o ekodizajnu za gotovo sve kategorije fizičkih dobara koja dolaze na tržište EU.
Novi propis o ekodizajnu za održive proizvode nadovezuje se na postojeću Direktivu o ekodizajnu, koja trenutno pokriva samo proizvode vezane za energiju.
Cilj ovog zakona je da značajno poboljša cirkularnu ekonomiju, energetsku efikasnost i druge aspekte ekološke održivosti proizvoda plasiranih na tržište EU.
Primeri pozitivne prakse
Isticali smo i primere pozitivnih praksi, među kojima su brojne članice Evropske unije, od kojih mnogo možemo da naučimo, poput Danske. Naime, građani ove zemlje pronašli su način da iskoriste talog od kafe, čiji su veliki ljubitelji, a na koji način, pročitajte u nastavku.
U Grčkoj je osnovana grupa koja je odlučila da sama proizvodi struju - Hyperion, prva demokratska zajednica obnovljive energije u Atini.
"Mi smo najbolje moguće rešenje za klimatsku krizu. Uzimamo stvari u svoje ruke, proizvodimo svoju struju demokratizujemo energetski sektor i imamo tranziciju na društveno pravedan i participativan način", objasnio je Takis Grigoriu, jedan od suosnivača Hyperiona.
Nemačka, država piva, ima pivaru koja želi da smanji svoj negativan uticaj na životnu sredinu. Pivara iz Berlina struju dobija zahvaljujući solarnim panelima, a reciklaža im je veoma važna.
Takođe, inovativan način gradnje u Švedskoj, a istovremeno i održiv, privukao je pažnju mnogih.
Praktični saveti
Davali smo i praktične savete koji će pomoći da se uštedi životna sredina.
U toplotnim talasima, bilo nam je potrebno da znamo kako da uštedimo struju na klimama koje su kod mnogih radile non stop.
Pozitivni primeri iz Srbije
Poslednje, ali ne i najmanje važno, jesu pozitivni primeri iz Srbije, a vas je najviše zanimala priča o Mariji i Pavlu koji su starim flašama i teglicama našli novu namenu i razvili biznis
Nikola Rađenović i njegova odluka nda se strujom snadbeva iz Sunca inspirisala je mnoge.
(EUpravo zato)
