Prema kriterijumima Evropske unije, ni u jednom mestu kvalitet vazduha nije bio bezbedan za zdravlje, a Svetska zdravstvena organizacija ima još strože preporuke.
Najzagađeniji česticama PM2.5 su u bivšoj Jugoslaviji 2024. bili Novi Pazar i Sarajevo, pokazuju podaci sa aplikacije xEco vazduh.
Posle nedelju dana, uglavnom se razišla gusta magla odnosno smog širom Srbije i regiona. Vidljivost je poboljšana, ali vazduh je u velikoj meri ostao izuzetno zagađen.
Ova epizoda je označila kraj 2024. godine, u kojoj je vazduh bio zagađeniji nego prethodne, pokazuju podaci sa državnih mernih stanica koje je analizirala Nacionalna ekološka asocijacija, koja preliminarni prikaz objavljuje već na početku naredne godine, dok zvanični izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA) izađe otprilike osam meseci kasnije.
U Beogradu se za Novu godinu gradski vatromet gotovo uopšte nije video, pa su mnogi zbijali šale - neviđeni vatromet. Pritom je prilično doprineo koncentraciji zagađujućih materija.
Jedino Bor i Novi Sad van treće kategorije
Koncentracije takozvanih suspendovanih čestica prečnika 2,5 mikrometara, porasle su prošle godine 3,2 odsto, a PM10 čak 12,9 procenata.
Broj dana sa prekoračenjem dnevnih graničnih vrednosti za mikroskopsku prašinu PM10 je porastao u proseku za 20 dana po mernom mestu. Sva mesta, zone gde se meri količina PM10 sem Bora i Novog Sada premašili su dozvoljenih 35 dana u crvenom i svrstali se u treću kategoriju - prekomerno zagađen vazduh.
Koncentracije sumpor-dioksida (SO2) i ugljen-monoksida (CO) nisu imale prekoračenja, kao ni prethodne godine, po zvaničnom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine.
Limiti za srednje godišnje koncentracije azot-dioksida (NO2) su prekoračeni u Beogradu: u Ulici Despota Stefana, Bulevaru Franše d'Eperea i kod Mostara, a broj dana i na prva tri mesta i na Vračaru.
Novi Pazar prednjači u regionu
Prema podacima sa aplikacije xEco vazduh, prošle godine je na 34 državna merna mesta u bivšoj Jugoslaviji godišnja granična vrednost za PM2.5 bila iznad 25 mikrograma po kubnom metru vazduha, što je u Srbiji maksimalno dozvoljeni nivo.
Najveće prekoračenje je u Novom Pazaru, zatim u Sarajevu na lokaciji Otoka, u Šapcu i Valjevu. Slede Brod u Bosni i Hercegovini, Kičevo u Severnoj Makedoniji i Bijelo Polje u Crnoj Gori. U Hrvatskoj je najgore stanje bilo u Slavonskom Brodu, koji je na 22. mestu na celokupnoj tabeli.
Najviše srednje godišnje koncentracije čestica PM10 u Srbiji izmerene su u Popovcu, Šapcu, u Leštanima u Beogradu, u Novom Pazaru i Valjevu.
Po broju dana sa prekoračenjem granične dnevne srednje koncentracije takođe, po običaju, prednjači Popovac -183, što je 42 dana više nego 2023. godine. Na drugom mestu je merno mesto Omladinskih brigada na Novom Beogradu - 139, što je preko tri puta više nego prošle godine. Ova stanica je pritom šesta po srednjoj godišnjoj koncentraciji.
Daleko od kriterijuma EU
Međunarodna agencija za ispitivanje raka, svrstala je zagađenje spoljnog vazduha i sagorevanje uglja u zatvorenom u izazivače raka.
Po nedavno pooštrenim kriterijumima Evropske unije za koncentracije PM čestica, nijedno merno mesto u Srbiji nije zabeležilo kvalitet vazduha bezbedan za ljudsko zdravlje. Naprotiv, Svetska zdravstvena organizacija od 2021. ima još oštrije preporuke.
U Programu zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom, vlada je procenila da daleko najnegativniji uticaj imaju praškaste materije tipa PM2.5, sa procenjenih 9.773 slučajeva prevremenih smrti godišnje. Navedeno je i da je, usled izlaganja njima, izgubljeno više od 2,1 milion radnih dana godišnje.
Po najnovijim podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), broj godišnjih prevremenih smrtnih slučajeva pripisanih čestičnom zagađenju PM2.5 u Srbiji iznosi 10.800, u poređenju sa 1.400 za azot-dioksid i 1.500 za ozon.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
