Dogovor o klimatskom finansiranju, postignut tokom samita COP29 u Azerbejdžanu, predstavlja "parodiju pravde" i nije trebalo uopšte da bude usvojen, smatraju predstavnici određenih zemalja.
Podsetimo, na samitu je bilo dosta neslaganja oko udaljavanja od fosilnih goriva, ali je ove godine fokus ipak bio na finansiranju - ko će finansirati energetsku tranziciju i na koji način?
Zemlje u razvoju su pozvale bogate države da im obezbede 1,3 biliona dolara godišnje kako bi mogle da dekarbonizuju svoje ekonomije i uhvate se u koštac sa posledicama klimatskih promena. Međutim, na kraju je dogovorena suma od 300 milijardi dolara godišnje, a brojka od 1,3 biliona je ukupni cilj koji treba ispuniti.
Iako je to više od prethodnog obećanja od 100 milijardi dolara, pregovarač iz Indije Čandni Rajna, rekla je da je dogovor "beznadežno siromašan" imajući u vidu sve potrebe.
"Prema našem mišljenju, to neće podmiriti izazove sa kojima se suočavamo", poručila je.
Na konvencijama UN o klimatskim promenama, koje sazivaju godišnje klimatske samite, odluke bi trebalo da se donose jednoglasno.
Indija je planirala da uloži prigovor pre usvajanja dogovora, ali joj nije pružena prilika, saopštila je Rajna za Gardijan.
Ona tvrdi da je obećanje od 300 milijardi dolara "inscenirano" poput predstave.
"Ovaj dogovor je malo više od optičke iluzije i predstavlja izvrgavanje pravde", navela je.
Zemljama u razvoju, poput Nigerije koja je veliki proizvođač nafte, biće potrebna mnogo veća pomoć kako bi se smanjile emisije štetnih gasova.
Pod klimatskim finansiranjem se podrazumeva da će se graditi domovi i putevi mnogo otporniji na poplave i druge ekstremne vremenske prilike. Kako bi se smanjile emisije štetnih gasova, novac je namenjen i postavljanju solarnih panela i drugih oblika obnovljivih izvora energije, a siromašnijim zemljama je vrlo teško da finansiraju takve projekte.
Naredni klimatski samit COP će se održati u brazilskom Belemu.
(EUpravo zato/Guardian/Euronews)
