Svet mora da stane iza istorijske odluke, donete prošle godine, o udaljavanju od fosilnih goriva, saopštili su Ujedinjeni Arapski Emirati nakon što su se brojne zemlje sukobile oko klimatske akcije na klimatskom samitu COP29 u Azerbejdžanu.
To je drugačija pozicija u odnosu na susednu Saudijsku Arabiju koja ne želi da svet odustane od fosilnih goriva, s obzirom na to da je najveći izvoznik nafte na planeti.
UAE su prošle godine bili domaćini klimatskog samita COP28 gde je i dogovorena tranzicija ka obnovljivim izvorima energije. To je bio prvi put u 30 godina da se o ovom pitanju direktno razgovaralo.
Predlozi su sačinjeni u dokumentu nazvanom UAE konsenzus.
"Kao odluka doneta na samitu, konsenzus je po definiciji jednoglasan. Sve strane moraju ispoštovati ono na šta su pristale. Moraju se fokusirati na sprovođenje dogovora tako što će obezbediti sredstva, a pozivamo sve strane da se usredsrede na postizanje tog cilja", poručio je portparol UAE.
Iako se svetski lideri okupljaju na klimatskim samitima kako bi pokušali da se slože oko načina borbe protiv klimatskih promena, na ovogodišnjem skupu COP29 bilo je jasnih sukoba.
Saudijska Arabija je sa saveznicima pokušala da poništi odluku o ograničenju fosilnih goriva ne želeći uopšte da se ta posvećenost ubaci u ključni dokument.
Nekadašnja kanadska ministarka za klimu, Ketrin Mekena, zbog toga je morala da reaguje i na društvenim mrežama.
"Više mi je dosta protivljenja Saudijske Arabije o predlogu da se udaljimo od fosilnih goriva. Mi se nalazimo u klimatskoj krizi potpomognutoj fosilnim gorivima", poručila je.
Značajno seme razdora je bio i odabir Azerbejdžana kao zemlje domaćina, pogotovo jer se radi o državi koja se oslanja isključivo na fosilna goriva.
Čak su pojedini svetski mediji prenosili da je predsednik Azerbejdžana, Ilham Alijev, u obraćanju hvalio fosilna goriva rekavši da su "dar od Boga".
Ipak, najveće neslaganje se tiče finansija - ko će finansirati tu energetsku tranziciju i kako?
Ideja je da razvijene zemlje pomognu nerazvijenim u borbi protiv klimatskih promena, ali tek treba da se utvrdi koliko će svaka država izdvojiti iz svog džepa, a koliko bi trebalo da dođe iz privatnog sektora.
Razvijene zemlje žele da većina novca bude povučena iz javnih sredstava i da budu u formi grantova.
Dokument o finansiranju tek treba da bude donesen, a govori se o sumi od 1,3 biliona dolara koje bogate države moraju da prukupe kako bi se postepeno svet udaljavao od upotrebe fosilnih goriva.
(EUpravo zato/Guardian/Euronews)
